Pazi da se ne zaljubiš

dvadeset osmo poglavlje

Sedela sam na kauču pored Krisa i nervozno grickala donju usnu, pažljivo promatrajući prvo njega, pa Nejtana. Mama mi je nešto pričala, ali nisam mogla da se skoncentrišem na to, morala sam da pazim da Kris ne napravi neku ludost, jer sudeći po njegovim pogledima koje je upućivao nezainteresovanom Nejtanu, baš to mu se motalo po glavi.

Primetivši da gledam u njega, Nejtan mi je uzvratio pogled i skromno mi se osmehnuo. Shvatila sam da je Kris to primetio, po tome što me je obgrlio jednom rukom preko ramena i privukao bliže sebi.

,,Anastasija, slušaš li me?", mama me je upitala. Naglo sam okrenula glavu prema njoj, zbog čega me je vrat žignuo.

,,Ne baš. O čemu si pričala?", nevino sam joj se osmehnula, kao što sam uvek i radila u ovakvim situacijama, na šta bi ona uvek prevrnula očima, ali bi mi ipak ponovila.

,,Pričala sam ti o tome da je tvoja baka, ovih poslednjih nekoliko dana provela u bolnici, i da je tamo preminula. A sutra je sahrana", teško je govorila.

,,A je l' sve...", prekinula me je.

,,Da, sve oko sahrane sam sredila, ne brini." Samo sam joj klimnula glavom i tužno se osmehnula.

,,Pa, ja bih morao da krenem", Nejtan je rekao, ustajući sa fotelje.

,,Mislio sam da to nikad neće reći", Kris mi je šapnuo na uho. Prevrnula sam očima.

,,U redu, Nejtane. Pozdravi roditelje i zahvali im se u moje ime za podršku koju su mi pružali ovih nekoliko dana", mama mu je ljubazno rekla, grleći ga.

,,U redu. Hoću", ljubazno joj je odgovorio, osmehnuo se i krenuo ka meni.

Htela sam da ustanem, da bih mogla da ga zagrlim, ali kad sam krenula da ustajem, Kris me je povukao za ruku i privukao sebi, sebično me grleći. Pa je Nejtan morao da se nagne ka meni. Otisnuo je mali poljubac na moj obraz, osmehnuo mi se i okrenuo nam leđa, odlazeći, ni ne pozdravivši se sa Krisom, mada verujem da njemu to nije teško palo.

,,Vidimo se, Noltane!", Kris je viknuo pre nego što je ovaj izašao iz kuće.

,,Deco, idem ja malo da prilegnem, sve ovo me je iscrpelo. Kris, ti ostaješ ovde večeras ili ideš pa dolaziš sutra?", ustala je sa fotelje, umorno govoreći.

,,Pa znatee...", po načinu na koji je pričao, mogla sam da zaključim da mu je neprijatno zbog maminog pitanja, i meni je.

,,Mislim da bi bilo bolje da ostane ovde večeras, napolju je već uveliko pao mrak, mama."

,,U redu, može, naravno. Može da spava u gostinjskoj sobi na spratu, ali nema spavanja zajedno, ozbiljno to mislim", i bila je ozbiljna, sa sve preteći podignutim kažiprstom.

,,Mamaa...", postiđeno sam rekla.

,,Nemoj ti meni mama, tako će biti", striktno je rekla.

Prevrnula sam očima i lupila se po čelu. Sramoti me. Skočila sam sa kauča i počela da je guram ka njenoj sobi koja je bila prekoputa kuhinje.

,,Idi ti sad lepo spavaj, odmori se i ne brini, poštovaćemo tvoju napredbu."

,,Bolje bi vam bilo", zajedljivo je rekla i ušla u svoju sobu, zatvarajući vrata za sobom.

Odahnula sam i sela ponovo pored Krisa, posle čega je on, na moje veliko iznenađenje, spustio glavu na moje butine i legao na leđa, gledajući me direktno u oči.

,,Šta?", zbunjeno sam ga upitala.

,,Ništa, samo...", počeo je, odsutno govoreći, zagledan u moje oči. ,,Ma zaboravi", odmahnuo je rukom. ,,Znaš šta me interesuje?" Na trenutak sam se izgubila kad je oblizao usne i zadržala pogled na njima.