TRY...

Chapter 15.

"Odakle ti to?" upitao je dosta šokiranim tonom dok mu se prezir osjetio u glasu.. Nije skretao svoj pogled na mene i izgledao je poprilično zbunjeno.

"Otac mi je rekao!"priznala sam te slegnula ramenima na taj naćin izgledajući kao da mi je svejedno. I trebalo bi mi biti svejedno jer jer je Harry niko i ništa u mom životu,ali iz nekog razloga nikako nisam mogla prožvakati to da se ovaj dečko drogira.

"Tvoj otac radi za policiju ili šta?" upitao je i dalje izbjegavajući odgovoriti na moje pitanje.

"Ne...moj otac radi u bolnici ali čitao je u novinama!" rekla sam te ga pogledala čisto da vidim njegovu reakciju. Šutio je par trenutaka te zamišljeno gledao ispred sebe. Izgledao je kao da pretura po vlastitim mislima u potrazi za nečim kada se konačno malo opustio te prezirno nasmijao. Evo nas opet na početku.Sad će opet postati bezobrazan. Nevjerojatno je kako ovaj dečko zna mjenjati svoja praspoloženja iz sekunde u sekundu. Isto tako ne mogu da vjerujem da ovaj dečko kojeg sam upoznala prije svega nekoliko dana i smatrala ga najvećim čudakom na svijetu,upravo sjedi naspram mene u istom ovom autu i razgovara barem na malo normalniji naćin. Izgledalo mi je kao da sam ga upoznala prije tri mjeseca a ne prije svega nekoliko dana.

"To je nemoguće...nikada o meni nisu pisali po novinama!" ležerno i opušteno je rekao kada je parkirao auto ispred visoke zgrade u kojoj se nalazio moji i Ginnyni stan.

Zbunila me je njegova posljednja izjava što me je natjeralo na razmišljanje. Ako nikada nisu pisali o Harryu u novinama,kako je onda tata mogao saznati za to. Da li je moguće da mi je moj vlastiti otac slagao takvo nešto samo kako bi me natjerao da se maknem od Harrya. Odakle on uopšte onda poznaje Harrya i da li je to Harry upravo priznao da je imao posla sa policijom? Pa naravno da je imao,koliko ja znam ulične borbe nisu legalne.

"Zašto te to kog vraga zanima?" upitao je prije nego što sam ja uspjela bilo šta reći.

"Onako..." uzdahnula sam "Harry to nije mala stvar..." pokušala sam zvučati dubokoumno ali sam zastala kada sam shvatila kako bi se opet mogao početi derati na mene te me provocirati i govoriti kako se stalno pravim pametna.

"I da se drogiram,šta bi ti tu mogla promjeniti?" ovog puta mu je glas bio povišen i baš kao što sam i predpostavila,postao je iznerviran.

"Ništa..Ništa ne bih mogla promjeniti Harry. Samo sam te onako pitala jer sam htjela znati sa kakvim društvom imam posla!"

"Društvom? Ti nemaš ovdje društva! Ja ti nisam društvo i to nikada neću biti!" Njegov glas me prezire. Zašto mora biti toliki gad?

I da,upravu je! On nije moje društvo niti će ikada biti.

"Upravu si! Uopšte ne želim kretena poput tebe u svojoj blizini! Uopšte me nije briga za tebe i možeš raditi od svog života šta te je volja a ja ću svoj život izgraditi te uživati u njemu dok se ti budeš drogirao i trošio vrijeme na jeftine djevojke!"

U trenutku kada sam uhvatila za kvaku na vratima,mogla sam čuti škljocanje. Zaključao je auto.

"Harry otključaj auto. Odmah!" preplašeno sam rekla. Sad sam stvarno uplašena jer se ponovo nalazim sa istim kovrđavim dečkom potpuno sama u autu.. Samo sada imam sumnju da je taj isti dečko drogeraš,te činjenicu da on više ne radi za mog brata.

"Ne dok ne raščistimo neke stvari!" rekao je dosta hrapavim glasom te provukao ruku kroz kosu kada se potpuno okrenuo prema meni tako da me može vidjeti u potpunosti. I ja sam se okrenula prema njemu ali sam svoja leđa čvrsto pribila uz hladan prozor iza mene kako bih povećala razdaljinu između nas iako mi se on nije primicao. "Kao prvo... Ja nisam drogeraš,i nemam nikakvog posla sa drogom i od koga god da si to čula,onda te je dobro slagao..." šutim i gledam u njegovom smjeru dok su jedini pokreti koje je moje tijelo radilo,bili treptanje očiju. Imam osjećaj da mi je neki nevidljivi kamen pao sa srca kada je rekao da nije drogeraš. "Kao drugo... Ja imam dobar život i za razliku od tebe ja se zabavljam dok ti tračiš vrijeme na nekom jebenom fakultetu" derao se ali mi se nije primicao. I bolje mu je.