TRY...

Chapter 55.

Harry čita poruku pre sporo. Počinjem otpuhivati dok nestrpljivo stojim a on konačno skreće pogled na mene. Šuti.

„I? Šta imaš da kažeš na ovo?" pitam strogo te konačno spuštam ruku u kojoj mi se nalazi mobitel jer me je počela boljeti.

„Ja..." promrmljao je kroz jedva otvorene usne pa opet ušutio i nastavio me gledati pravo u oči. Na licu mu nema niti jednog drugog izraza osim ljutnje i zbunjenosti. Oči mu si jevaju svijetlom i tamno zelenom bojom a vilica mu je stisnuta. Mišići su mu ukočeni ispod majice. Izgleda kao da će polomiti nešto.

I dalje šuti. Tako sam i mislila. Kreten.

„Zašto mi nisi rekao Harry?" pitam kroz zube i ljuljam se na petama ne znajući da li da mu priđem i unesem mu se u facu ili da se odmaknem unazad. Ako mu se približim neće biti dobro. Opet ću mu popustiti ali ovog puta se to neće desiti. Ne dok ne dobijem objašnjenje. Nisam ljuta niti bijesna ali sam razočarana...i pomalo uplašena. Sve me ovo zbunjuje i nisam sigurna da li je on sad pozitivac ili negativac u ovoj priči. Pokušavam biti realna i prema sebi i prema njemu pa tražim i njegovu verziju priče ali...on samo šuti.

„Reci mi Harry zašto mi nisi rekao za ovo ranije? Zašto si krio ovo od mene? Da si mi ranije rekao sve bi bilo drugačije. Zašto si lagao da ne poznaješ Iana i....pobogu...ko si ti Harry? Mislila sam da te poznajem..." govorim nekako razočarano a on samo otpuhuje te prolazi pored mene i rukom vrača kosu unazad.

„Sad me poznaješ Melissa.." govori nekako tiho i smireno što je potpuno drugačije od onoga što njegovo lice govori...lice mu je čak nekako razočarano... i bijesno.. u isto vrijeme"Ja sam momak iz vojske koji je dobio zadatak da te otme i odvede kod oficira..."

„Zašto to onda nisi uradio?Zašto si me odveo u onu vikendicu umjesto da me predaš u ruke tog oficira?" idem za njim te širim ruke kada on sjeda u fotelju u kojoj sam ja jutros spavala. I dalje mi je teško povjerovati da je Harry imao tako loše namjere prema meni. Možda ih i dalje ima. O Bože.

„Ne znam jednostavno...htio sam ali kada sam te imao u rukama kada sam bio na putu da te predam...nazvao me je taj isti oficira nakon nekoliko godina i pitao me da li sam te našao..razbjesnio sam se...i nisam te htio predati..nisam htio da me taj oficir iskorištava i odlučio ga nekako ucijeniti..zato sam te odveo na tu vikendicu...a onda..onda mi je nešto prevalilo u glavi i odlučio da ću te štititi od tog konja ali se tad pojavio tvoj stari i znaš već dalje.." uzdahnuo je. Zvuči tako iskreno. I izgleda tako. Ali mi je i dalje teško povjerovati. Predomislio se ? Kakve on gluposti priča?

„I ja sad tebi trebam da vjerujem?" pitam nakon nekoliko trenutaka a on diže pogled na mene.

„Ne...očigledno da ne zaslužujem tvoje povjerenje.." govori tiho i hrapavo i zvuči nekako tužno i razočarano. Kakav je ovo Harry? Gdje je onaj grubi Harry koji bi se sad derao po kući i lomio sve pred sobom dok bi me ubjeđivao da mu trebam vjerovati.

„Ne Harry ne zaslužuješ moje povjerenje ali evo dajem ti priliku da mi sve objasniš... ubijedi me da ti trebam vjerovati da se ne moram brinuti što spavam pod istim krovom sa tobom.." spuštam se u čučeći položaj ispred njega i samo mi je sekunda falila da spustim ruku na njegovo koljeno kao djetetu ali sam se suzdržala u posljednji tren. Neću tako lahko popustiti njegovom snuždenom izrazu lica.

„Nemam ti šta objasniti Liss.. jebeni Ian ti je sve rekao ... Istinu...Bili smo prijatelji...više od prijatelja ali smo se posvađali...zakleo sam mu se da ću te oteti ali eto nisam...nisam imao srca još kada sam od mame čuo priču da su tvoj otac i moj stari se poznavali nisam to htio uraditi radi oca...Previše sam ga volio da bi mu ovo napravio..." Harry govori dosta glasnije dok odmahuje rukama po zraku. Evo ga..stari Harry se vratio.