𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Četvrto poglavlje

Oleg
Jutros sam rano morao da dođem u cafe bar "Bura", mislim da smo svi morali ovako rano da dođem i da pripremimo prostor za današnju ljetnu žurku. Grupa srednjoškolaca su juče doputovali, nema škole, nastavnika, zadaće, ali oni su srećni jer su došli na zasluženi odmor.
Jutros rano me je probudio zvuk telefona, taman sam pomislio da je alarm, da ga odložim za još onih  čuvenih 5 minuta ali kada sam ugledao da je poziv iz "Bure" odmah sam se razbudio.
A tako mi je sinoć lijepo bilo.

Večera sa mojom nespretnom djevojkom. Da mojom. Iako joj ne znam ime, znam samo da me je osvojila za 5 minuta.
Kolega Ivan i ja smo danas zaduženi za pravljenje koktela i uzimanje narudžbi.
Do podne stižemo zajedno sve stolove da prebrišemo, napravimo zalihu pića i sada je sve spremno. Još samo da oni dođu.

Sada su im najljepše godine. Prvi poljubac, prva ljubav, držanje za ruku i sve to dalje od nastavnika. Ali i od roditelja.

"Kakav je to osmjeh na tvom licu, da možda i ti jedva čekaš da ovo počne haa, davno je bilo kad smo se mi ovako provodili?" , upita Ivan i stavi svoju ruku na moje rame.
Da mu kažem da razmisljam o djevojci koje ime ne znam, da li je možda on zna.
Bolje da ništa ne govorim o tome. Jer duže će trajati ono o čemu ne govorimo.
"Hej, čemu toliko razmisljanje, pogledaj možda danas nađemo neko zanimljivo društvo, nekakv ljetni flert nije nikog uništio a ko zna šta večeraš može da se desi."  Kroz šalu reče Ivan.
"E upravo o tome razmišljam, ajde ti nam to sredi a ja ću šank da preuzmem"

Od podne do naveče žurka je trajala. Prostor je bio pun pijanih srednjoškolaca koji nisu piće ispuštali iz ruke, kao i ni  telefone. Sve su morali da snime i da sigurno postave na svoje društvene mreže. Sada su ta vremena, ako nije uslikano i objavljeno na društvenim mrežama kao da se nije ni dogodilo.
Kada ću nju da vidim, eh da joj makar znam ime potražio bi je na Facebooku, instangramu, pa to svi danas imaju. Nadam se da i ona to ima. Nada zadnja umire.

Matea
"... i da očistiš ulaz, mnogo je smeća ostalo od današnjanje žurke." Sara svojim stavom i riječima nameće moje današnje obaveze, jedva čekam da samo ode od mene. Stvarno je ne podnosim.
"U redu Saro." Konačno ode. Hvalim te Bože.

Izlazim i primjetim, mnogo,  ovo je previše limenki. Da li ti mladi uopšte razmišljaju da svojim postupcima zagađuju planetu?
U redu je biti mlad, piti alkohol al što je previše previše je.
Nikako neću shvatiti da  trebamo svi biti različiti, a ja razmišljam upravo suprotno trebamo svi biti isti, jer da smo isti znali bi čuvati našu planetu Zemlju.

Nedaleko od mene hodaju dvije djevojke, prepostavljam da su najbolje drugarice, jer se fotografišu. Svi imaju drugarice.. Ali kad bi samo znale da im to tako kratko traje. Čim se pojavi prva prepreka prijateljstva se raspadaju, nastaju svađe.

Nikada neću zaboraviti moj primjer. Jer učimo se na greškama, samo ja to nikad da shvatim. Gledajući ih ovako, dok sakupljam ostake žurke ne mogu a da se ne sjetim svih ružnih stvari koje su mi se desile u školi.
Jednom prilikom su me to društvo pozvalo na kafu , bila je zima. Uklizali su mjesto gdje smo trebalo svi da se okupimo. I kada sam stigla, tako sam vesela bila što i ja nekome pripadam, što neko želi sa mnom da priča, da bi me oni slučajno gurnili i ja sam pala i sutredan osvanula na društvenim mrežama, sve je bilo puno mojih  slika. Cijela mi se škola tada smijala.

"Trebaš pomoć Matea?" Moje ružne misli je on prekinuo, ne mogu da vjerujem. Opet on.
"Kako znaš moje ime?" Upitala sam ga.
"Ko hoće nađe način, a ti si me mnogo mnogo zanimala." Kako je samo nadmen.
"Nemoj to da mi govoriš." Ne mogu te riječ da slušam. Nešto nije dobro. Predosjetim ja. Čim je neko dobar prema meni, to mi se dvostruko vrati.

"A zašto? E da prije nego što mi nisi pobjegla ja sam Oleg i da dodao sam te na sve moguće društvene mreže, znaš ako bi se dopisivali.."
"Ja se ne dopisujem ni sa kim." Bila sam jasna.
"Ne brini se, sa mnom hoćeš, a tako volim da prvi budem u svemu, a tako rado ću tebi sve biti." Ta njegova umišljenost.

Počinje polako da mi se približava.
"Stani ili ću vrištati." O Bože Matea jesi mogla išta gore reći.
"Na koliko da stanem od tebe, korak ili dva. Šta ću znaš od kad sam te sreo samo o tebi razmišljam." Djelovao je nekako iskreno.

"Ali zato ja o tebi ne razmišljam" Lažem. Cijelu noć sam o njemu razmišljala. Ko i ne bi. Pa pogledajte ga samo. Ali on to ne mora da zna.
"Samo mi ovo reci i neću više nikad od tebe tražiti ništa." Mogu mu barem dozvoliti ovo, a onda se više nećemo vidjeti.

"Poslala sam te da to središ, pokupiš smeće a zateknem te kako očijukaš." E super još mi je samo ova falila. Sara.

"Nemoj da je kriviš, ja sam kriv ali zato sam ja tu da joj sve pomognem." Nisam očekivala ovo od Olega.
"Ali Oleg ne moraš to da radiš." tako vještački kaže, jednostavno ne vidim šta muškarci vide u ovakvim ženama, i kako one u svemu uspiju.

Njima stvarno sve polazi za rukom. Ne kaže se džaba sreća prati hrabre, a i Saru svi prate.

Uživajte u čitanju. 💋❤💙!