𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Deveto poglavlje

Oleg

Poljupcem kupim njene suze. Ni ja ne mogu da vjerujem da je imala teško djetinjstvo. Pogledaj je dobro Oleg, djevojka ispred tebe plače i drhti od straha da ne bude povređena. Ne znam koji bolesnik od čovjeka moraš biti da ovoj divnoj i nježnoj a i dobroj osobi, naneseš bilo kakvo zlo. Tačno su svi bili bolesni u glavu. Drugog objašnjenja nemam. Ali sada sam ja tu i od sada će joj se samo najbolje stvari dešavati.

"Pa šta misliš da počnemo sa tim našim kupanjem? znam i ja sam da sam nestrpljiv, ali jedva čekam sa njom da uživam.

"Pa, što se mene tiče možemo odmah, samo ne znam gdje da se presvučem, ne vidim ništa u blizini ograđeno da bi tu mogla da se presvučem." iskreno reče Matea.

"Možeš tu ispred mene, meni ne smeta." Čim sam ugledao da se blago crveni dodao sam odmah "Evo ja ću se okrenuti, da ti to možeš da uradiš, obećavam neću da gledam."

Šuti par trenutaka. Ali na kraju samo blago klimne glavom. "Važi, ali molim te nemoj ni slučajno da bi se okrenuo."

Lagano se okrećem od nje, ispred sebe gledam dugu plažu koja se prostire,  iz daljine primjetim po nekoliko palmi, njihovih sjena koji se nadziru, od mjesečine. Skoro je ponoć. Čujem kako Matea lagano skida svoju majicu, koja čim je stavi na pijesak, u meni se ipak budi radoznalost da se okrenem i da vidim je. Ali ipak sam miran. Poslije toga skida svoju suknju, koja je duga do koljena i stavlja je na majicu.

Bože, trenutno je ostala samo u donjem vešu. Ne mogu više da izdržim, moram da je vidim. Lagano, poput pera na vjetru koji leti, tako i ja nečujno se okrećem. Vidim je kako mi je okrenula leđa i muči se da skine grudnjak. Negdje je zapelo, a ona pokušava i ništa. Prilazim joj, stavim glavu na njen vrat, i ona se blago trzne i brzinom munje prekrije svoje grudi.

"Ššš, znam šta sam obećao, ali molim te, samo ovo da ti otkopčam i odmah se okrećem" Da bi se još malo opustila, ne dozvolim joj da nešto kažem, lijevom rukom je još više približim sebi, desna mi se nalazi na kopči grudnjaka,spremna da ga skine brzim potezom, ali odlučim se da to lagano, uradim.

Nižem poljubce po njenom vratu, iz njenih usta izlazi savršeni zvuci, vidi se da uživa. Lijevom rukom joj mazim stomak a desnom lagano otkopčam grudnjak.

"Da samo znaš kako bi volio da smo ovako spojeni zauvjek. Miris tvoje kože me dovodi do ludila. Nisi ni svjesna šta bi sad uradio sa tobom, ne bi vidjela zvijezde pred očima, vidjela bi puno puno više. A pošto sam ja čovjek od riječi, a ponekad i rob svojih navika, puštam te da dovršiš oblačenje. Za to vrijeme čekam te okrenutih leđa." - priznam joj.

"Nevaljalče, znaš uvijek da iskoristiš pravi trenutak, prvo iznenadni poljubac, a sada ovo, ccc. I da uživala sam." Nevaljalče, moram da se nasmijem u sebi. Imam nadimak. Za minutu je spremna, kada sam je ugledao, kakvo tijelo ima. Ne znam kako je neko prije mene nije zgrabio. Dobro ja kažem svakog koga ona zna su bolesnici u glavu. Vidi ovo savršenstvo u kupaćem ispredm mene. Bukvalno slinim nad njom. Kontrola Oleg, pomislit će djevojka da nikad u svom životu nisi vidio djevojku.

 "Pa sada je na mene red." Vidim da joj se oči šire u čudu. Još nije shvatila, a ja međuvremenu skidam košulju, a njoj se pogled spusti na moje maljave grui. Volim da ih malo skratim i da se držim urednim. Ipak je ovo 21. vijek. Pogled svoj polako spušta do mog stomaka, zatim do linije malih, skoro sitnih dlačica koje se gube u mojih kratkim hlačama-šorc.

Kada spustim ruke do dugmeta na hlačama, Matea stavlja ruke preko očiji. Kako je volim ovakvo slatku i zbunjenu. A onda začujem njen tihi glas.

"Nećeš valjda to raditi tu ispred mene? Što mi nisi rekao kao ja tebi da se fino okrenem?'' Nastavlja da postavlja pitanja, a ja odlučim za jednu malu preveru. Želim njene dodire na svojoj koži.

"Možeš li molim te pomoći oko ovog dugmeta, nešto se zaglavilo, a ja ne mogu sam. Molim te, kako sam ja sada tebi, nadam se da ćeš i ti meni moći bar malo da pomogneš." i napravim tužnu facu.

"Joj šta mi radiš, znaš i sama kada počnem da se crvenim, znam da sam možda dosadna sa tim, ali ja ne mogu protiv toga, šta da radim kad sam stidljiva osoba."

"Znaš i sama da se to meni najviše i sviđa na tebi. To znači da prvo poštuješ sebe, pa sve ostale. Vjeruj malo ko danas to ima što ti imaš. Samo pokušaj, ako ne bude moglo nema veze. Ima dana, kupaćemo se drugi put. Ja svaki trenuatak proveden sa tobom ja cijenim, i svaki mi se urezao u sjećanje."

Sada samo šuti. Vaga u glavi šta da uradi. Onda polako samo mi priđe, svoje ruke spusti blizu mog stomaka, a ja svoje stavim na njen struk i privučem je sebi. Nos stavim na njen vrat i samo je blago dodirujem.

"Stalno to radiš, mislim ljubiš me u vrat, dodiruješ ga, posebnu pažnju samo njemu posvećujem." Čujem je kako govori, a ona ne zna koliko mi treba kontrole da je sada tu istog trenutka ne uzmem cijelu. Kada iz prve oslobodi dugme, tj. odvoji ga od hlača samo kaže "Hmm, ovo nisi mogao sam da uradiš, baš si slab za nekakog mišićavog momka." A one blago spadnu na pijesak.

Uzimam njene ruke i stavljam ih oko svog vrata, moje su i dalje na njenom struku. ''Izgleda da mi je trebala mala pomoć. Ohoo smatraš me za mišćavog momka. Znači ne možeš da mi odoliš nespretna djevojko?''

''Što smo umišljeni, malo te pohvalim a ti tako." kroz smijeh reče.

"Sada samo zažmiri."

''Neću."

"Ajde."

''Ma kakvi nema šanse, za ovo kratko vrijeme poznajem te. Nešto si smislio.''

"Zar sam toliko providan."

"Jesi.''

''Šteta. Ja ću ipak to da uradim, imala ti zatvorene ili otvorene oči.''

Uzimam je u naručje, i trčim do mora, aona kao da je osjetila šta ću da uradim snažno drži ruke oko moga vrata i zatvorene oči.

''Molim te, ne, ne, ni slučajno  nemoj da bi to uradio.''

Blago stanem, nogama hodam do mora, čija visina dolazi do mojih koljena.

''A šta to ne smijem da uradim? Mhmm?''

''Nemoj da me baciš u hladno more, bar dok se malo ne naviknem.''

''Neću ne brini se i meni odgovara ovako najviše, kada te držim, tvoja koža uz moju, tvoje usne blizu mojih, znaš da ti čak čujem i otkucaje srca, jer sve što tvoje srce osjeća, moje je isto tako. A sada ćemo da se vratimo blizu obale, pa ćemo da se naviknemo na vodu.''

Nisam ni prešao, par koraka, spuštam je na pijesak a voda dolazi do njenih nožnih prstiju, koje ona skupi.

''Hladna? Sada ćemo da je ugrijemo.'' Uzimam njeno stopalo u lijevu ruku a desnom joj stavljam malo morske vode i mazim je tako. Tako ponavljam sve do njenog stomaka, i ona počinje da se navikava. Kaže joj da uradi isto i sa mnom. A njene ruke izvode magiju na mojoj koži. Njeni dodiri. To je sve što meni treba u životu. Sve što mi treba da živim. Rukama prelazi po mome vratu, grudima i stomaku, a ja ne bi bio ja kada je ne bi upitao ovo. Odmičem njene ruke od mog stomaka, držim ih ispred sebe, ona je u čudu, ne sviđa joj se što sam prekinuo njenu radnju. Ali i ovo je svakako važno.

''Molim te, provedi večeras ovu noć na plaži sa mnom. I svaku narednu. Budi moja. Samo moja. Jer ja više stvarno ne mogu da čekam. Moraš biti moja a ja tvoj. Jer mi smo jedno. Tako je valjda zapisano u zvijezdama."

Krene da nešto kaže, a ja je uzimam za njen struk, stavljam je sebi na stomak, dok more polako dolazi do nas, zapljuskuje naša tijela, ja bez razmišljanja napadnem njene usne. I čvrsto je držim.

Mišljenja? :)