𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Dvadeset četvrto poglavlje

Oleg

Ne vjerujem šta je upravo uradila. Skinula je spavaćicu bez mrvice stida i ostala samo tako da mi sjedi u krilu a na sebi ima nekakve male čipkane gaćice. I da stvar bude još gora počela je da se dodiruje. Tu meni ispred očiju. A moj drugar očigledno uživa u ovoj maloj predstavi. Toliko je spreman, da mislim da će mi i same bokserice puknuti. Mislim da mi nikad nije bilo ovako. Za ne  povjerovati. A ona sa onim svojim nevinim očima sve ovo posmatra. Da samo zna šta mi radi. Ne bi ovako sad tu ispred mene takva sjedila.

Ali izgleda da i ona ima nešto drugo u planu. Stavlja svoje obe ruke na moje bokserice i skida ih. Kada ga ugleda, na njoj se pojavi veoma širok osmjeh.
Pa dobro, nije da nisam obdaren. Neka uživa. Ima u čemu.

Ali kada ga je uzela u svoje ruke, kroz moje tijelo je prošlo hiljadu trnaca. Nije moguće da će ovo da uradi. Nema šanse. Ni ne snađem se već ga je stavila u usta. Zažmirim od silnih osjećaja. Kako je ovo dobro. Prvo jezikom pređe po cijeloj njegovoj dužini. A ja ludim, stenjem, vučem ove konopce što sam vezan. Ali Matea ne odustaje. Uporna je u tome da ga cijelog stavi u usta. A kada me ugrize sa onim svojim zubima, odjednom više ne mogu da izdržim. Dobijem ogromnu snagu, vene mi skoče na rukama dok konačno ovi konopci pucaju i moje ruke ostanu slobodne.

I u tom trenutku joj svršim u usta. A ona đavolica samo me pogleda, namignu i sve to pruguta. Uzimam je za ruke i prebacujem je na leđa. Smještam se između njenih nogu.
A sad došlo je malo mojih pet minuta.
Ostatke onih konopaca uzimam, i vežem njene ruke iznad glave. Ni ne snađe se šta joj u tom trenutku uradim. Vežem je toliko čvrsto da se ne može osloboditi. E sad će vidjeti kakav je to osjećaj kada te neko provocira. Ovo se zove "vraćam ti milo za drago."

"Izgleda da si zaboravila ko je glavni u mom krevetu. Ali ipak ću ti osvježiti pamćenje."

I grubo spustim usne na njene. Vučem ih snažno, ne zanima me da li će poslije biti natečene, iskidane. Naši se zubi sudaraju. Pokušava da me prati ali džaba. Ovdje sam ja jači.
Snažno joj noge razdvojim i bez nekog upozorenja snažno se zakucam u nju. Do kraja.

"Kako si uska" , je sve što joj kažem.

"Ahgh, bo.. boli." , ali ipak nastavlja da se kreće zajedno sa mnom.

Odvajam usne od nje, ona svoje oči ne otvara, na licu joj je ogromni osmjeh, a ja zube spuštam do njenog vrata. Snažno zasisam onu osjetljivu kožu. Ostavljam joj ugrize po vratu, zatim po grudima.

Grebem, grizem po njenom tijelu a sve što čujem od nje su riječi zadovoljstva. Ubrzavam svoj ritam. Snažno se u nju zakucavam. A i ona ne dozvoljava da se odvojim od nje. Čvrsto me drži svojim nogama i ne pušta me. Uživa u ovom.

"Reci čija si?" , ni ne razmislim kada je ovo upitam.

"Tvoj.. tvoja.." , teško dolazi do riječi kada obilno u nju svršim. A nakon samo par sekndi ona to isto uradi.

Izlazim iz nje i okrećem je na stomak. Malo guzu joj podignem u vazduh i opet se snažno u nju zakucam. Čvrsto joj držim kukove i pomjeram se. A ona je glavu stavila na jastuk i samo prede. Mislio sam da će se ovoga uplašiti i pobjeći ali ne. Ona sve radi i pristaje da joj ovo radim.

Snažno padam na nju. Ostajem da tako ležim umoran. Ovo mi je tako bilo potrebno. A ona. Podignem glavu i vidim da ima sklopljene oči i da je nasmijana a ona je stvarno u ovom uživala. Valjda joj nisam bio težak.
I onda kao grom iz vedra neba mi sine da nismo koristi zaštitu.

A ja sam ipak vjeren. Ustajem sa nje. Odlazim i oblačim samo trenerku. Vraćam se do nje i odvezujem one konopce.

"Sada kada smo obadvoje slobodni možeš da ideš Matea."

"Ali, ja sam misli.."

"Nemoj ti ništa više da misliš, otela si me, bravu promjenila, vezala si me i još si me iakoristila na to sve."

"I ti si meni sve to isto uradio ako se sjećaš. I nisi se bunio."

"To je prošlost. Dobro sam te iskoristio, poslužila si toj svrsi a sada napolje."

A ona iz onog stanja zadovoljstva od jednom joj oči postaju suzne.

"Oblači se i odlazi iz mog života. Ako ne želiš da ti policiju zovem. Imaš pet minuta."

"U redu pokušala sam. Nije da nisam. Znaš Oleg volim te. Sve sam ovo radila jer te volim. Ali tebi to očigledni nije dovoljno. Istina sad plačem i plakaću. Ali znaj ako ti se nekad vrati pamćenje i sjetiš se svih ružnih riječi koje si mi uputio. Mene ne traži."

I samo ustane, pokupi svoje stvari. Obuče haljinu i ostavi me. Na vratima udari Saru dok je izlazila. Nije se ni okrenila. Samo je nastavila da trči.

Sara je mi usput priča da zbog posla nije mogla da bude sa mnom i neke gluposti a ja je ne slušam. Jer u grudima mi je ogroman kamen. Sve me boli.

Slike za današnji dio

Poglavlje je kratko jer imam učenja. Ali uvijek mogu samo za vas odvojiti svoje vrijeme da vam objavim poglavlje. Priču planiram da završim za nekih deset dana.

Poglavlje posvećujem svima vama koji me čitate i redovno pratite 💖💜💋