𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Šesto poglavlje

Matea

O neće valjda to uraditi. Ne, nikako ne smije to da uradi. Ja.. i odjednom osjetim njegove usne na svojima. Šta da radim? Njegove su usne tako mekane, zar neko može imati tako mekane usne? Drži ih par trenutaka zatvorenih na mojim usnama, a dodir je bio nešto što definitivno neću da zaboravim.

Ovako znači imati prvi poljubac u životu. U stomaku leptirići su poludjeli, a svaki otkucaj moga srca je toliko jak da pomislim da će mi iskočiti iz grudi. Kada vidi da mu ne uzvraćam poljubac, pokuša ponovo, ali ja od prevelikog uzbuđenja se onesvjestim.

Od šoka, od njegove blizine, ali najviše od samog poljubca. Mislila sam da mi se to nikad neće dogoditi. Svi to osjete sa deset do petnaest godina a ja u dvadeset devetoj, i ponovo pravim budalu od sebe.

Nakon par trenutaka, kada konačno dođem sebi, vidim njegove zabrinute oči kako me gledaju a i sebe kako bježim od njega. Kukavica. To sam ja.

Cijeli put razmišljam samo o tome, i suze počinju da mi padaju na lice. Zar nije ovo ono što si Matea godinama priželjkivala, da imaš nekog za poljubce, da ti neko mrsi kosu, da šetaš sa nekim u parku a njegova ruka se nalazi u tvojoj ruci. Da te ljubi u vrat, ko što sve one proživljavaju u ljubavnim romanima.

Mnogo se plašim, šta ako je sve ovo neka vrste prevare, da na kraju opet ja ostanem ismijana, povređena? Zato se držim sa oprezom, mnogo razmišljam o svemu. Važem da li je ono ili ovo dobro.

Kada dođem, sve što mi je potrebno jeste hladan tuš. Da ugasi ovu vatru izazvanu od njega. Da, najbolje bi bilo ovo sve da zaboravim, ali sve što ja vidim u ogledlu kako moja izdajnička ruka prelazi moji usnama i dodiruje sve ono što je on dodirivao.

Sjedam na krevet, uzimam svoj dnevnik i zapisujem svaki detalj, svaki trenutak sa Olegom. Oleg. I ime mu tako dobro pristaje. U dnevniku mogu sve napisati. Niko neće znati osim mene. Kako je zgodan, u odličnoj je formi. Dopustila sam sebi da ga malo bolje proučim i onda kad smo večerali u kuhinji a i danas.

Te snažne grudi, a tek te ruke na kojima se nalaze izražene vene. To mi se najviše dopada na njemu. A tek ti prsti. Šta bi sve mogao sa njima da radi. Dobro Matea, momak te je poljubio, i ti odmah previše razmišljaš šta da radi sa prstima, neka radi šta god hoće.

On se sutra ovog neće ni sjećati, sigurno sa strane ima par njih, kojoj je dovoljno da ih nazove i one će mu odmah se baciti na noge.

Ne, neću dozvoliti da mi to smeta, mi smo niko i ništa. Danas nikome ne znači ni prvi poljubac, ni prva ljubav, a to što ja i dalje živim u desetom vijeku to je nešto sasvim drugo.

Da zaboravit će,kao što ću i ja njega, ako ga sretnem u u „Buri" zaobilazit ću ga. Ako ništa bježanje od njega i od života najbolje znam da radim.

Oko pola sedam čujem kako alarm zvoni, a kako neko mi zvoni na vrata. Gledam nije još prvi, nisu računi da plati. Ko bi mogao da bude. Na brzinu skidam svoju pidzamu s medvjedićima, i otvaram vrata i tamo stoji meni nepoznat momak. Pogled spustim i na njegovoj ruci ugledam nešto najljepše što sam do sada vidjela. Ogroman buket plavih ruža. Da nisu možda za mene. I drhtaj prođe mojim tijelom.

„Da li ste vi Matea?"

Sve što uradim je da blago klimnem glavom.

„Odlično, ovo je za Vas, molim Vas potišite se ovdje."

Kada se potpišem uzimam ruže, i zatvaram vrata. Par trenutaka ugledam sebe kako ih samo gledam, i diram svojim rukama. U sredini zapazim i malo plavu kovertu. Otvaram je.

Pa Matea, opet si uspjela sinoć da mi pobjegneš, ali ja nađem način da saznam i ime ti i gdje živiš, a nadam se da ti se dopadaju ove ruže. Prepostavljam da su tvoje omiljene, ne pitaj me kako sam saznao. I da cijele noći nisam oka sklopio, samo sam razmišljao o tebi i tvojim divnim usnama. Vidimo se danas. Nećeš mi pobjeći.

Tvoj Oleg.

Moj Oleg. Kako bi voljela da je ovo sve istina, šta je on vidio na meni, koju svi izbjegavaju, šalje mi cvijeće, piše mi poruke. Kako je on divan. Opustila bi se ja da je on onaj pravi. Da je isti kao ja. Jedino tako bi se mogla nekome preputiti, ako je sličan meni.

Uzimam najljepšu vazu i stavljam ih pored svoga kreveta, da ih mogu uvijek gledati.

Oleg

Uradio sam to, poslalo sam joj cvijeće. Sada mi je momak javio da ga je preuzela. Nadam se da će joj se i poruka dopasti. Brišem šank i samo se smiješkam. Do podne uzimam narudžbe, donosim svakom šta želi. Oko 13 časova odlazim na pauzu, a zapravo nju tražim.

Na recepciji vidim Nenada i uspijem da prođem a da me ne vidi i penjem se stepenicama.

Tražim je u svakom hodniku, i sobi ali tamo su sve ostale radnice koje ih pozdravljam samo klimanjem glave.

Konačno. Eno je. Okrenuta mi je leđima. Briše prozore. Lagano joj prilazim da me ne vidim, okrećem se, nema nikog da vidi ovo što ću joj uradit.

Spuštam svoje ruke oko njenog struka i stavljam svoje usne na njen vrat i lagano je ljubim. Pokušava da skine moje ruke sa mene a joj ne dozvoljavam.

„Ššš, to sam samo ja. Imam pravo da poljubim svoju djevojku, a čini mi se da i tebi to ne smeta." Volim što se sva naježila od moga dodira. Vidim kako utičem na nju. Spuštam usne po cijelom njenom vratu, a svoju desnu ruku pomjeram po njenoj ruci, a ona u jednom trenutku se potpuno oslanja na mene, kao da uživa, zatvorila je oči. Plaši se sigurno. Da kada otvori oči da će ovo prestati.

Ja ću je ubjediti da ipak neće ništa prestati. Ovo je naša stvarnost.

Okrećem je prema sebi i ljubim joj lice, namjerno joj zaobilazim usne dok se ne navikne. Ruku spuštam do njenog struka i blago ga stisnem. Ona od iznenađenja otvori svoje usnice i ja iskoristim trenutak da prudižim poljubac.

Hvala vam na čitanju moje priče 💙💜