𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Petnaesto poglavlje

Matea

Dragi dnevniče,
Pa nije me bilo jako dugo. Mnogo se toga promjenilo u nekoliko sedmica. Sve se dešavalo tako brzo, da jednostavno nisam stigla sve napisati. Danas je subota. Rano ujutro. Oleg spava pored mene, rukom prebačenoj preko mog stomaka. Gledam ga par trenutaka. Još uvijek ne mogu da povjerujem koju je sreću on donio u mom bezličnom životu. Ne znam čime sam zaslužila ovu sreću i ovog predivnog čovjeka pored mene. Snovi i bajke se ipak mogu ostvariti, samo treba u njih vjerovati, bez obzira koliko imali godina. On je moja bajka, moj san, ma sve moje. Život moj.

Znaš dnevniče, Oleg je bio moj prvi poljubac, prvo cvijeće mi je on poklonio, i bio moj prvi put. Malo po malo sam dobijala na samopuzdanju. Ali i dalje sam se znala tu i tamo zacrveniti od njegovih komplimenata. Na poslu je sve manje više isto. Odlazimo u isto vrijeme, vraćamo se zajedno. Jedno veče on kuha, drugo ja a nekad počnemo i zajedno pa cijela kuhinja bude u neredu. Ali ne žalimo se na to. Sara se nije ništa promjenila. Ali ja jesam. Više mi njene uvrede i prigovaranja ništa ne znače. Samo joj klimnem glavom da sam razumjela i sve joj sa osmjehom uzvratim, jer samo brojim sate kada ću završiti i otići sa Olegom.

Preselila sam se kod njega nakon dugog nagovaranja. Ali samo pod uslovom da zajedno plaćamo režije. I jedva je pristao. Nisam od onih djevojaka gdje momak treba sve da plati, više volim da zajedno podjelimo račune. Ljetna sezona se uskoro završava i mogu reći da smo stvarno imali mnogo turista ove godine. Oleg i ja smo često znali otići da se kupamo naveče, gdje bi znali voditi ljubav, a potom bi se ušuškali u dekicu na plaži i gledali zvijezde i mjesec.

Samo me malo brine u zadnje vrijeme vremenska prognoza. Najavili su obilne pljuskove, jak vjetar i grmljavinu. A ja se užasno bojim grmljavine. Prije par noći iznenada je počelo jako grmiti i sijevati pa sam Olegu upala dok se tuširao i jako ga zagrlila. On na prvu nije shvatio šta se dešava, pa me je odmah počeo zezati da mu mnogo falim, da ga jedva želim vidjeti golog i slično. Kada sam mu objasnila šta mi je samo se obrisao peškirom, obukao bokserice i tako zagrljeni moja glava se nalazila bukvalno u njegovim grudima.

Od straha nisam smjela gledati a i slušati grmljavinu. Imam taj strah još kad sam bila jako mala. Tada nikog nisam smjela da zagrlim pa sam grlila mog medu. A sada imam njega. Nadam se da će nas to nevrijeme zaobići u širokom krugu. Ipak dragi dnevniče, moram da te sada ostavim u moju ladicu. Sutra nastavljamo druženje jer će se Oleg kroz par minuta probuditi. Osjetim to po njegovom disanju a i pomjeranju u snu.

Blago se protegnem, koliko mi njegova ruka na mom stomaku dozvoli, da ostavim dnevnik i onda se okrenem da ga poljubim u te sočne usne u koje sam se zaljubila a i postajem zavisna o njima.

"Mhmm, kakvo divno jutro. Volim ovakva buđenja." , sneno mi reče Oleg.
"A kakva su to buđenja?" , volim da ga zezam. Iako znam o čemu je već riječ.
"Pa ta buđenja, ti me ljubiš, u mom krevetu, u mojoj omiljenoj majici iako znam da ispod nje nemaš ama baš ništa." , iskreno mi reče.
"Manijače samo na jedno misliš." , kroz šalu mu kažem i udarim ga u rame.
"Ej, to boli." , reče praveći se da ga stvarno boli.
"Možda ja imam lijek protiv toga?" , usnama se spuštam po njegovom ramenu.
"Želim da me uvijek boli, pa da imam takav lijek pored sebe" , iskreno mi reče.

Ovo jutro odlučim da ja njega iznenadim jednim postupkom. Blago ga gurnem na jastuke, a on sav zabavljen posveti mi punu pažnju. Sjednem na njega, a ispod sebe imam i dokaz njegove želje. I to poprilično velike želje. Spuštam poljubce po njegovom licu, zatim vratu. A nakon toga po njegovim jakim i snažnim grudima. Dolazim do njegovog stomaka, i mogu reći da mi je on na njemu moja slaba tačka. Mnogo ga volim i ljubiti a i maziti. Polako ustajem sa njega i sa obe ruke mu skidam bokserice. A on sav u čudu me upita:
"Matea, je li upravo želiš da uradiš ono što ja mislim da želiš da mi uradiš?"

Ne odgovorim mu ništa. Samo dugo vremena gledam u to čudo ispred sebe. Znam odavno da je poprilično ogroman. Uvijek sam odbijala da ga vidim ili da ga dodirnem. A sada želim da i ja njemu pružim to zadovoljstvo a i užitak koji on meni pruža. Toliko mu mogu ostvariti. Uzimam ga u ruke, a Oleg se trznu. Ne obraćam pažnju na to. Prvo ga milujem svojim prstima a on sve više počinje da raste. Približim mu se i samo stavim poljubac na njega. Čujem Olegovo brzo disanje i vidim da je zatvorio oči. Ljubim ga cijelom dužinom a zatim otvaram usta i samo mali dio uvučem u sebe. A Oleg počinje da ispušta glasne zvuke i čvrsto drži posteljinu desnom rukum. Uvučem ga još malo dublje i počinjem da ga grickam mojim zubima.

"Matea, um.. stani.. ja ne mog.." , počinje brzo da priča ali ja ne odustajem. Sve više i više ga uvlačim u dublje.

"Znao sam da ćeš biti dobra, uvijek sam zamišljao dok bi se tuširao ovu scenu. Samo bi ja stao a ti bila na koljenima." , zatvorenim očima a i sav  ponesen ovim osjećajem mi prizna. Opa vidi ti to zamišljao je mene sve vrijeme. Ovo mi mnogo znači.
U sledećem trenutku me povlači na sebe .
"Moram da te imam ovog časa, više ne mogu da izdržim."
Tako sjedinjeni, nismo ni obraćali koliko je sati, niti da smo gladni hrane. Samo smo bili svjesni nas, naših golih tijela. Ležali smo sve do podne.

Čupkala sam mu prstima malje iz grudi. I mazila njegov stomak.
"Znaš mnogo mi se sviđaju ove malje na grudima. I volim da ih čupkam. Ali najviše da se mazim od njih." , iskreno mu kažem.
A on se samo na to nasmija i dopusti mi da mu to radim uz obećanje da mu kasnije skratim bradu. Kako će to tek da bude zanimljivo. Jedva čekam. Samo moram da budem nježna a i da pazim da ga slučajno ne posječem. Ima mnogo čvrstu vilicu, a volim kad mu brada bude kratko skraćena.

Hvala Vam na 800 pregleda na ovoj priči. Hvala na svakoj zvjezdici, komentarima, novim pratiocima koji čitaju ovu priču. Hvala Vam do neba!! 💙💙

Mišljenja 😍!!