Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

32. deo

Hej,nismo sami. - rekla sam.
- Paa šta ima veze? - pitao je on i krenuo je opet da me poljubi. Izmakla sam se.
Dušane, ti si pio? - upitala sam.
- Maloo. - rekao je on i nasmejao se.
Koliko je to malo? - upitala sam.
- Pa ne znam, 5 - 6 piva i malo vodke. - rekao je on.
I to je tebi malo? Što si pio? Sad ne možeš u školu. - rekla sam.
- A šta kad te volim a ti ljubiš drugog? - prodrao se on.
Hajde ćuti.  - rekla sam.
- Neću da ćutim. Zar je loše voleti nekog? - i dalje je vikao. Primetila sam da nam prilaze Anđela i Maja.
Sačekaj trenutak,odmah dolazim. - rekla sam i krenula prema njima.
- Šta je sa Dušanom? - pitala je Maja.
Slušajte,moram otići sa njim kući,napio se. Recite da sam otišla sa njim kod lekara ili tako nešto. - rekla sam.
- Hajde važi ali moraš doći posle,neće ti opravdati ceo dan. - rekla je Anđela.
Pozvala sam taksi i odvela Dušana kući.
- Zašto si me dovela kući? - pitao je on kad smo ušli u njegov stan.
Zato što si pijan. Misliš da to niko ne bi primetio? - upitala sam.
- A zašto si ti ljubila njega? Zašto je on bolji od mene? - pitao je on a niz lice mu je krenula suza.
Nije to bilo ništa bitno. Onaj Lazar me je nešto zafrkavao i on je hteo da ga udari. To sam uradila da bih ga sprečila. - rekla sam.
- Ali to ne menja činjenicu da si ga poljubila. - rekao je on.
To je bio samo poljubac na blic. - rekla sam.
- Dobro,hajde mene poljubi na blic. Sad nema nikog,sami smo. - rekao je on.
Ti ćeš sad da spavaš. - rekla sam zapovednički
- Neću da spavam. - rekao je on.
Hajde,moram se vratiti u školu. - rekla sam.
- Nina... - rekao je pa je zastao.
Molim? - odgovorila sam i uputila mu blag pogled. Jeste me malo iznervirao ali on je moj najbolji drug i uvek je bio tu za mene.
- ... volim te. - rekao je gledajući me pravo u oči.
Duki,pio si. - rekla sam.
- Jesam ali i kad budem bio trezan i tad ću da te volim. - rekao je on.
Pričaćemo drugi put. Hajde,molim te da legneš,moram nazad u školu. - rekla sam.
- Možeš li da me češkaš po kosi? - pitao je on gledajući me onim svojim tamnim očima.
Kako da ga odbijem?
Ostala sam sa njim još oko pola sata pa sam krenula nazad u školu.
Kad sam ušla u učionicu,videla sam crvenu ružu na mom stolu.
' Ruža za ružu. Ti ćeš biti Zlatna Ruža ove godine. ' - pisalo je na maloj kartici pored.
Usmerila sam pogled prema Srđanovom mestu ali bilo je prazno. Ostala sam zbunjena zar ovo nije od njega?
Jeste videle Srđana danas? Došao je u školu? - pitala sam Maju i Anđelu.
- Bio je samo na prvom času pa je otišao,tačnije,odveli su ga,imao je epileptični napad. - rekla je Anđela.
Ova vest me je ukopala u mestu.