Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

20. deo

Ušli smo u učionicu. Skoro svi su već bili tu.
Devojke su me gledale onako čudno, a momcima su ispale oči kao što sam i mislila.
Došao je profesor fizičkog koji je Dukiju rekao da je slobodan ceo dan i da će imati više treninga jer imaju neku važnu utakmicu. Duki trenira košarku i kapiten je u školskom timu.
Baš divno,danas ću biti sama.
Prošao je prvi čas. Dosadno mi je bez Dukija. Pošla  sam da vidim Saru,nisam je videla pre škole. Na vratima učionice je stajao Srđan sa svojim petlićem. Ima ih još dvojica,ali idu u drugo odeljenje. On jeste visok i nabildovan ali kad je sam,ponaša se kao neki dedica.
- Ooo mačkice, pa gde si se do sad skrivala? - pitao je on uz neki ludački kez.
Srđane,skloni se da prođem. - rekla sam.
- A ako neću? - pitao je on.
Ako nećeš... - rekla sam ja,zavrtela pramen kose i blago zagrizla donju usnu. Definitivno je u meni proradio mamin gen,biće ovo zanimljivo. ... ja imam svoje načine da te sklonim.
- Toliko si jaka da možeš da me pomeriš? - pitao je on uz svoj blesavi smeh.
Hoćeš da vidiš koliko sam jaka? - upitala sam i blago ga pomazila rukom po obrazu. Maksimalno se pomerio u stranu,ja sam samo prošla, a on je ostao da gleda za mnom.
- Ko je ova? Prvi put je vidim. - govorio je jedan momak drugom dok sam prolazila.
- To je ona Nina iz IV6. - rekao je drugi.
- Šta lupetaš? Tamo ima samo jedna Nina, ona debela što nosi samo trenerke. - ubacio se treći.
Aha, znači ja sam u školi poznata kao ' Debela Nina' . Biću gora od moje mame. Ona je bila ' Zla Barbika ' a ja ću biti 'Crna Ruža'. Tako će se ubosti na moje trnje da nisu ni svesni. Ne znam šta se to probudilo u meni ali se probudilo.
Nema veze, Saru ću videti kasnije. Sad imam drugog posla. Prišla sam onoj trojici.
Da vam otklonim sumnje, da , ja sam ta Nina iz IV6. U čemu je problem?
Sva trojica su se smotala.
- Ne... ne, nema problema. - rekao je onaj koji je rekao da sam debela koja samo nosi trenerke.
Pa čudi me da me ne znate,isto smo godište a moja učionica je dve dalje od vaše. Sigurno znate Lenu i Taru,one idu sa mnom u odeljenje.
- Ma kakvu Lenu i Taru,ne dao Bog da ih znam, a znam ih, išle su sa mnom u osnovnu. Znam ja i tebe. Ti se družiš sa Dušanom, on mi je komšija. Ja sam Aleksa. - rekao je on.
- Ti mi nisi problem,nego ovaj frajer što misli da sam debela, kako se on zove? - pitala sam.
- Nisam ja... - krenuo je on da kaže nešto.
- On je Lazar, a ja sam Pavle. - rekao je onaj koji pitao ko sam ja.
Lazare, možeš li doći na trenutak? - upitala sam ja.
On je bio sav pogubljen ali je krenuo za mnom. Međutim, zvonilo je za kraj odmora.
- Pet minuta pred kraj velikog kod žutog zidića. - tiho sam mu šapnula na uvo, osmehnula se i otišla.
Kad sam došla do svoje učionice, Srđan je i dalje stajao na vratima.
Da li je moguće da se ti 5 minuta nisi pomerio odatle? - upitala sam kad sam došla do vrata.
- Čekam tebe lepotice. - rekao je on.
Pet minuta pred kraj velikog kod žutog zidića. Bez Jovana, Bojana i Ivana. - rekla sam i prošla na svoje mesto.
Gde mi je ranije bio ovaj moj gen? Ovo je baš zanimljivo.