Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

35. deo

Polako sam otvorila vrata bolničke sobe. Kad sam ih otvorila,videla sam njega,ležao je u krevetu.
Kad me je video, uz neki težak napor se osmehnuo.
- Ni na. Do đi. - otežano je govorio.
Prišla sam i sela na stolicu pored kreveta.
- Vidi, ne ću mo ći da o ba vim tvoj iz a zov. - i dalje je teško govorio. Ja sam sedela skamenjenja. On,koji je do juče bio jedan od najbučnijih u razredu,sada leži tu i ne može da priča.
Nemoj se naprezati i nemoj pričati,pričaćemo kad ti bude bolje. - rekla sam.
- Vole o bi da bu deš sa mnom ali ne mogu biti se bi čan. Budi srećna. Sa mo to sam hteo da ka žem. Ne verujem da ću više ići u školu. Sad idi,molim te, idi Ružo. - rekao je on.
Nežno sam ga poljubila u obraz i izašla. Dok sam bila kod njega u sobi,sizdržavala sam se ali kad sam se našla na hodniku,reka suza potekla je niz moje obraze.
- Dođi dušo,sedi. - rekla je Nataša.
Alii, kako? Od onakvog momka, kako ? - upitala sam kroz suze.
- Posle epi napada,imao je blaži moždani udar. Desna strana tela je znatno oslabljena i govor je prilično otežan. Tako su nam doktori objasnili. - rekla je Nataša.
Može li se oporaviti? - upitala sam.
- Može, za nekih šest meseci do godinu dana. Ali za sve to je potrebna i njegova volja, a on je nema. - rekla je Nataša.
Ne može tako,mora da se oporavi. Ja sad idem, doći ću ponovo. Recite mu da je Nina rekla da mora da se oporavi,da mi treba pratilac na maturi i da ono za poljubac važi. Znaće on o čemu se radi. - rekla sam.
Došla sam kući i ponovo legla u krevet,kakav dan.
Šta sad da radim? Koga da izaberem? Dušan je dobro,zdrav je. Sa druge strane, Srđanu sam motivacija da svoj život vrati u normalu. Da ga tad nisam poljubila,ne bih se osećala odgovornom. Ja sam ušla u njegov život,dala sam mu nadu.
Zvoni mi telefon,Dušan je.
- Hej Nina, zašto se meni čini da si ti danas bila kod mene? - pitao je on.
Zato što sam stvarno bila kod tebe,dovela sam te iz škole. - rekla sam.
- A zašto? - pitao je on.
Došao si pijan u školu i drao se kako me voliš. - rekla sam.
- Ja se drao? - pitao je on.
Ma jok,moj deda. - rekla sam.
- Znaš šta sam hteo da ti kažem? Mislio sam da sutra odemo na kafu,da se pozdravimo. Sutra uveče putujem za Zagreb. - rekao je on.
Ti to ozbiljno? Ja sam mislila da si to rekao jer si bio ljut na mene. - rekla sam.
- Stvarno idem,što da ne probam novo iskustvo? - pitao je on.
Dobro,videćemo se sutra. - kratko sam rekla i prekinula vezu.
Zašto mi to radi? Da li i on zna šta oseća? Imala sam misao da naše drugarstvo možda može preći u nešto više ali sad vidim da ne može.
' Ništa nije znao,bio mi je dobar drug. '