Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

26. deo

- Jeste. - kratko je rekao.
Dobro,ako tad ne budem imala dečka,poljubiću te. - rekla sam.
- A to nije fer. - rekao je kao malo dete.
Nije fer ako sa nekim budem u vezi,da ljubim drugog. - rekla sam.
- Ti možeš da biraš. Možeš osvojiti bilo kog dečka iz škole,samo ako hoćeš. - rekao je on.
Pa nije baš tako. - rekla sam.
- Tako je,veruj mi. - rekao je on.
Tad sam primetila da smo stigli do moje zgrade.
Pa ništa,vidimo se. - kratko sam rekla i prislonila karticu da mi se otvore vrata.
- Nina... - rekao je on. Okrenula sam se.
- Hvala ti za danas. - rekao je,poljubio me u obraz i otišao.
- Kad si ti došla? - pitao je Filip koji je izgledao kao da je video duha.
Sad sam ušla. Šta je sa tobom? - upitala sam.
- Ma ništa,treba da radimo nešto u paru iz istorije. - rekao je on.
Dobro, radi. Šta sa tim? - uzvratila sam.
- Pa ja sam u paru sa Teodorom. - rekao je on.
Dobro ja i dalje ne razumem u čemu je problem. - rekla sam.
- Pa brate,sviđa mi se. - rekao je on.
Brate,nisam ti ja brat. - rekla sam ja.
- Do juče si skoro bila. - rekao je on i počeo da beži, a ja sam ga gađala nekim jastučićima. Umesto njega,pogodila sam lampu,bravo Nina. Filip se smejao kao lud.
- Šta je ovo ? Kao da imam decu od 5 godina a ne od 18 i 15. - govorila je mama koja je tad ušla u stan.
Zafrkavao me je,morala sam. - rekla sam.
- Dobro Barbi,kupićemo drugu lampu. - rekao je tata a ja sam mu prišla u zagrljaj.
- Gde je Kalina ? - pitala je mama.
Kod Mile,uče biologiju. - rekla sam.
- Bolje bi joj bilo. Hajde vas dvoje da večeramo. - rekla je mama.
- Ja nisam gladan,odoh u sobu. - rekao je Filip i otišao.
- Šta je sa njim? - pitala je mama.
Zaljubio se a sa njom treba da radi u paru iz istorije. - rekla sam.
- Baš divno. - rekla je mama, a tata se samo nasmejao i zagrlio ju je.
Znate onaj zidić u školskom ? - upitala sam kao neobavezno.
- Koji? - pitao je tata i pravio se da ne zna.
Onaj gde si poljubio mamu pa ti ona tresnula šamarčinu. - odgovorila sam, a mama je umirala od smeha.
- Odakle tebi to ? - pitao je tata ozbiljno.
Pričala mi drugarica kako joj je pričao stric... ali nije znala da mi je ona mama. Postali ste urbana legenda. - rekla sam kroz smeh.
- Neka smo,sve bih opet isto,ništa ne bih menjao. Jedino jednu rečenicu nikad ne bih izgovorio. - rekao je on sa nekom tugom.
Šta to? - upitala sam,mama je gledala u pod.
- Nije ni bitno. Kako ti je bilo u školi? - pitao je tata.
- Izvinite,idem da legnem,boli me glava. Nina,samo stavi sudove u mašinu,molim te. - rekla je mama i otišla.
Šta joj je? - upitala sam.
- Ne znam,danas je na poslu bila vesela. Idem ja kod nje.
* Maksimova perspektiva *
Krenuo sam u sobu da vidim šta je sa Barbarom. Ne verujem da je boli glava,bar je toliko poznajem. Ušao sam u sobu,ležala je na krevetu,gledala je u neodređeno. Primetio sam da je plakala.