Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

25. deo

Okrenula sam se,to je bio Lazar.
Neka hvala,ne treba,tebi ne odgovara društvo debelih. - rekla sam.
- Odakle tebi da sam ja rekao za tebe da si debela? - pitao je on.
Čula sam i to dva puta. Najviše mrzim osobe koje lažu. Hajde skloni se,hoću da prođem. - rekla sam jer je stao pored nekog stubića i tako mi zaradio put.
- A šta ako neću? - pitao je on uz neki bezobrazan osmeh koji mi se nije sviđao.
- Hajde Laki,gas. - prodrao se Srđan.
- Ooo, pa gde si Srle? Gde su ti drugari? Šta, smuvao si se sa debelom pa si otkačio drugare? - govorio je on, a Srđan je već bio ljut.
Hajde Srki,idemo. On se hrani time što nekog vređa. Nemoj se spustati na njegov nivo. - rekla sam.
- Slušaj me sad dobro, ako samo još jednom kažeš nešto uvredljivo za Ninu,nećeš imati glavu na ramenima. - rekao je Srđan.
- Što je uvredljivo opisati nekog kakav jeste? - Lazar je i dalje provocirao.
Srđan je krenuo da ga udari ali sam ga uzela za ruku.
Hajde,idemo. - rekla sam.
- Nina,pusti me da dobije šta je zaslužio. - rekao je on i otrgao mi se iz ruke jer je bio jači i veći od mene.
Lazar je još stajao tamo i cerekao se. On uživa u tome da pravi svađu. Srđan je bio blizu njega,ja sam potrčala da ga zaustavim. Popela sam se na jedan stepenik i poljubila sam ga. Ne znam zašto i ne znam kako,samo znam da sam ga poljubila.
Još par sekundi su naša lica ostala blizu jedno drugog ali ni jedno od nas nije progovorilo.
- Niki mače,gde si ti? - čula sam dobro poznati glas. To je bio Duki. Samo je to rekao i prošao pored mene.
Duki, sačekaj! - viknula sam za njim. Samo je odmahnuo rukom.
- Vidim da si zauzeta. - kratko je rekao i ubrzao korak.
Okrenula sam se, Srđan je još uvek bio tu, stajao je sam,zamišljen.
Šta ti stojiš tu ? - upitala sam.
- Čekam tebe. - kratko je rekao.
Dobro, idemo. - uzvratila sam.
- Zašto se Dušan naljutio? - pitao je dok smo išli ka izlazu iz školskog dvorišta.
Video je da sam te poljubila. - rekla sam.
- Zar ti on nije samo drug? - upitao je.
Najbolji drug. - pojasnila sam.
- Dobro,najbolji drug. Ali zašto bi se ljutio ako si ti nekog poljubila? - pitao je on.
Ne znam. - kratko sam rekla i slegla ramenima.
- Znaš,nikad nisam išao sa nekom devojčicom kući. Uvek sam išao sa nekim od drugara ili bi neko od mojih došao po mene. - rekao je on posle par minuta tišine.
Ja nisam devojčica. - kratko sam rekla.
- Nisi,ti si devojka, jolie fille. - rekao je on i nasmešio se.
Ooo, pa ti znaš francuski. Mislila sam da ti ne ide,ako sam dobro zapamtila, u trećoj godini si imao dvojku.
- Je connais très bien le français. ( Znam francuski,veoma dobro. ) - rekao je on.
Ali zašto onda imaš dvojku? - upitala sam iznenađeno.
- Nemam želju,nemam motivaciju. Da hoću,mogao bi biti 5.00. - rekao je on.
E pa,izazivam te,dokaži da možeš biti 5.00. - rekla sam prkosno kao malo dete.
- Ako budem 5.00, poljubićeš me opet i bićeš mi par na maturskoj večeri? - pitao je on.
Ne mogu da ti obećam za matursko,Duki i ja smo se dogovarali oko toga. - rekla sam izbegavajući drugi deo pitanja.
- A poljubac? - upitao je on.
Toliko ti je stalo do mog poljupca? - upitala sam ja.