Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

4. deo

Ujutru kad sam ustala, mama je sedela u fotelji u dnevnoj sobi.
- Melina, šta si uradila sa kosom? - uzviknula je videvši me.
- Juče sam se ošišala. I još nešto, vodiceš me gde treba, hoću da promenim ime. Od danas se zovem Rosi. - rekla sam.
- Zašto hoćeš da promeniš ime? Ne sviđa ti se ime koje smo ti dali? - upita majka.
- Ti znaš da ja obožavam ruže i želim tako da se zovem, molim te. Odvela si me iz grada koji sam volela i dovela ovde gde se svega plašim. Možeš mi bar toliko učiniti. - rekla sam.
- Čega se plašiš dušo? - pitala je ona.
- Pa sinoć, dve ulice odavde, neke budale su htele da me siluju. Srećom pa su naišla dva momka, Filip i Mateja, oni su me spasili. - rekla sam.
- Obuci se, idemo da predamo zahtev za promenu imena. - rekla je majka.
Za 15 dana sam dobila sva dokumenta na ime Rosi Martini. Bio je to prvi dan škole,sve se savršeno poklopilo. Direktor je pozvao moju razrednu koja me je povela na prvi čas.
- Deco, imate novu drugaricu. Ona nije rođena ovde,tek je mesec dana u Beogradu. Zato vas molim da budete fini i pokažete joj sve što treba. Izvoli, predstavi se. - rekla je razredna.
Ja sam Rosi Martini,skoro sam se doselila u Beograd. - kratko sam rekla.
- Ooo baby, pa ti znaš srpski. - čulo se negde iz zadnje klupe. To je bio on, napucani majmun. Kako je moguće da sa njim idem u razred?
- Saviću, pripazi na ponašanje. Ako ćeš da spavaš, nije trebalo da dolaziš. - opomenula ga je razredna.
- Gde ima slobodno mesto? Evo tu kod Dušana. - rekla je razredna i pokazala mi rukom na praznu stolicu pored jednog momka crne kose i zelenih očiju.
Sela sam pored njega.
Ja sam Rosi. - kratko sam rekla.
- Ja sam Dušan. Čuvaj se onog što ti je odbacivao. Umišljen je, misli da je Bog. Uglavnom tako ide i maltretira devojke po školi a čuo sam i van škole. - rekao je Dušan.
Videće on šta je les épines d'une rose. - rekla sam tiho.
- Izvini, ne znam francuski, nisam te razumeo. - rekao je Dušan.
Izvini ti, ja sam ceo život do pre mesec i po provela u Parizu. Pa mi se tako nekad desi da mi je pola rečenice na srpskom, pola na francuskom. Slobodno ti meni reci kad ja tako počnem da mešam. Ispravi me ako nešto ne kažem dobro, ja sam srpski pričala samo sa mamom, a sad ga moram koristiti stalno. Uglavnom, rekla sam da će on videti šta je trnje jedne ruže. - objasnila sam ja nekako.
- Popović i Martini, bez priče. Razumem da hoćete da se upoznate ali molim vas,posle časa. - rekla je razredna.
- Pardon. - kratko sam rekla.
Neka likuše su prevrtale očima, a napucani se nešto cerekao.
Kasnije sam se upoznala sa dve devojke koje sede iza Dušana i mene, Lena i Lara.
Posle škole sam se pozdravila sa društvom i otišla do parkinga jer je mama rekla da će doći po mene u školu.
Stajala sam i nešto gledala po telefonu. Jedna žena je prišla i zagledala se u mene.
Izvinite, tražite nekoga? - upitala sam.
- Nina! - radosno je kliknula.
Izvinite,ja nisam Nina. Zovem se Rosi. - rekla sam.
- Oprosti, tako si me podsetila na nekoga. - rekla je žena i otišla.
Što mi ova žena deluje poznato? Kao da sam je negde videla.