Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

17. deo

* Barbarina perspektiva *
Došla sam kući,deca su već došla iz škole. Nina je pravila bolonjeze ali nije jela. Ima neku ideju o dijeti i transformaciji. Ona i Kalina su otišle sa Deom da kupuju neke stvari. Filip je otišao kod Mateje da 'uče' mada mogu dati glavu da igraju igrice na Sonyju. Zvoni mi telefon,u čudu gledam ime na ekranu, Timea.
- Ćao Barbi,kako si ? Htela sam da ti javim da si postala tetka. - bilo je prvo što sam čula.
Šta sam postala? - upitah u čudu.
- Tetka. Danas,pre 3 sata se rodio Kosta i ti si sad tetka. Valjda ćeš bar čestitati sestri? - rekla je ona a ja sam i dalje stajala u čudu.
Čestitam ali sestro,u šoku sam. Ti si prvo otišla toliko daleko od nas,smanjila si komunikaciju. Zadnji put si me zvala u junu. Kad god te zovem,kažeš da si zauzeta ili se jednostavno ne javiš. Nisam ni znala da čekaš bebu. Da li si ikome rekla od naših? - pitala sam.
- Ne,nisam nikome,ti si prva. - rekla je ona.
Zašto nisi Dei rekla? Ona ti je najbliža osoba. Jeste se dosta svađale u tinejdžerskom periodu ali joj nedostaješ. Otkud to da baš meni prvoj kažeš? - pitala sam.
- Ti si bila moj idol iako ti to nikad nisam rekla. Želela sam da budem kao ti. Ali ipak, tačna je ona tvoja rečenica ' Svi hoće da budu kao ja ali jedna je Barbi. '. - odgovori ona, a mene nešto steže oko srca.
Timea,to sam govorila dok sam bila klinka,to uopšte nije bitno,treba da budeš svoja,to je najbitnije. Ja sam izigravala neko ludilo dok nisam rodila Ninu. Tad se sve promenilo. Sve što sam mislila da je važno,postalo je nevažno a ona je postala centar mog sveta. To sam vam rekla i tad ali ste bile mlade,niste razumele. To ne možeš razumeti dok ne uzmeš svoj mali život u ruke. Koliko sam srećna zbog tebe,toliko mi je i žao što smo daleko. Kad ste Dea i ti postale tetke,stalno ste bile sa Ninom. Sad, kad sam ja postala tetka,neću imati tu priliku jer si ti otišla jako daleko. - rekla sam.
- Baš sam mislila da ćeš tako nešto reći. Da te obradujem, Kosta i ja uskoro dolazimo u Srbiju,čim bude smeo da putuje. Dolazimo da ostanemo. - rekla je ona.
Dobro. A njegov otac, on se slaže sa tim? - pitala sam.
- Njegov otac nije sa nama. Otišao je od nas pre mesec dana. Samo mi je rekao da nije bio spreman za ovo. - rekla je ona uz uzdah.
Znači prolaziš isto što i ja. Žao mi je i razumem te. - rekla sam.
- Ne,prolazim kroz gore nego ti. Tebi se to desilo na početku trudnoće a imala si sve oko sebe kao podršku. Ja sam 8 meseci živela u zabludi da bih onda shvatila da sam ostala sama sa detetom. - rekla je ona.
Nisi sama,imaš sve nas. Moraš sve to reći roditeljima. Kako su bili uz mene tako će i uz tebe. - rekla sam.
- Ali to je drugačije,ti si imala 19,ja imam 35. Ti si na kraju završila u srećnom braku i imaš troje dece. Ja zaista moram sama gajiti Kostu.  Od njegovog oca nikad neću dobiti podršku. - rekla je ona.
Uspećeš ti to sve. - rekla sam kratko da je ohrabrim.
- Ima još nešto što ti nisam rekla. Bojim se kako će Kosta odrastati u Beogradu. On je malo tamnije puti. - rekla je ona.
Hajde Timea, pa neće biti prvi ni poslednji sa tamnijim tenom u Beogradu. Ti se sad lepo smiri,zovi roditelje,kasnije zovi Deu i čim budeš mogla,dolazi ovamo. Hajde,sve će biti dobro. Pošalji mi Kostinu sliku. Ljubim te. - rekla sam,a zatim prekinula poziv.
Šta ti je život,ne zove 6  meseci i samo se javi i kaže da sam postala tetka. E moja Timea,htela si da budeš kao ja ali još si luđa od mene.