Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

22. deo

Uskoro će zvoniti,mislim da moram krenuti. Ne daj Bože da zakasnim kod Raše Raka na čas. Srđane,ideš li? - upitala sam krenuvši.
- Idem evo čekaj me. - rekao je on.
Ćao Lazare. - rekla sam uz smešak.
Nije ništa odgovorio, i dalje je bio ljut. Blizu ulaza su stajale Anđela i Maja.
Vi ste mene čekale? - upitala sam kad smo im prišli. Klimnule su glavom.
Hajde vidimo se posle. - rekla sam Srđanu.
- Ti to nećeš da ideš sa mnom do učionice? - pitao je.
Hajde ne drami,vidimo se. - rekla sam i otišla sa Anđelom i Majom.
- Čekaj, ti si u isto vreme pozvala Srđana i Lazara Lukića iz četvorke? - pitala je Maja.
Imala sam razloga. Za Srđana svi dobro znamo kakav je, a Lazar me je uvredio. - rekla sam.
- Pa neka si ali zanima me kako? Taj Lukić je izbrljiv,mislim ti si super devojka ali on juri Lena- Tara tip. - rekla je Anđela.
Aha,znači tako,hvala ti na informaciji. - rekla sam.
- Kako si uspela da rastaviš Srđana od njegovih? - nastavila je Maja.
Ništa posebno,samo sam rekla da dođe sam. - odgovorila sam.
- Da li ti znaš da je ovo prvi put da je on u školi ili školskom dvorištu bio sam? Uvek je sa nekim od njih trojice, prvenstveno sa Ivanom jer idu u isti razred. - rekla je Maja.
Znači ovaj dan ulazi u školsku istoriju. - rekla sam ja pa smo se sve tri nasmejale.
Sledeći čas je brzo prošao. Sad stvarno idem do Sare.
Majo, hoćeš sa mnom do Sarine učionice? Danas je nisam videla. - rekla sam.
- Hajde evo me. Endži, ideš li ti ? - pitala je Maja.
- Ne, samo ti idi, moram da popravim šminku. -  rekla je Anđela.
- Što li me to ne čudi? - rekla je Maja i nasmejala se.
On kao da gleda kad ću ja izaći pa stane da mi prepreči put. Srđan je opet stajao na vratima.
Hajde sklanjaj se, neću da mi prođe ceo odmor u prepirci sa tobom. - rekla sam.
- Rekla si da ćemo posle pričati a sad me kuliraš. - rekao je on mrzovoljno.
A tebi je stalo do priče sa mnom? Hajde budimo realni, tri godine idemo u razred,nisu mi 5 puta rekao ' ćao ' . Šta hoćeš od mene? - pitala sam.
- Da se družimo. - rekao je on.
Nisam ja devojka sa kojom treba da se družiš. Tebi treba neka kao Lena ili Tara. - rekla sam.
- Ne zanimaju me plastične lutke kao što su Lena i Tara i ne samo one, takve su većina devojaka u školi. Takve kao ti ili recimo Maja su prava retkost. - rekao je on. Maja pored mene je umirala od smeha sve dok nije pomenuo nju.
- A šta to meni fali? - ubacila se Maja.
- Aman devojko, tebi ništa ne fali, samo bi mogla da prestaneš da nosiš tu džakastu odeću,nisi debela. - rekao je on.
- Nina, idemo li kod Sare? - pitala je ona, a obrazi su joj se zacrveneli.
Sad ne možemo, zvoni za minut. - odgovorila sam.
- Onda, idemo na piće posle škole? Drugarski? - pitao je on uz bebeću facu.
Jao Nina,šta ti je ovo trebalo? Nije te dirao, a ti našla da ispravljaš krivu Drinu. A možda on i nije tako loš?