Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

2. deo

Skoro mesec dana sam provela samo u stanu.  Nešto mi je čudno u ovom gradu. Po Parizu sam mogla šetati satima, a ovde iako je grad manji, imam neki strah. Kao da ću se izgubiti, da neću znati da odgovorim ako me neko nešto pita, da taj neko neće znati francuski a engleski neće hteti da priča. Kao da ću ovde saznati nešto što će mi promeniti život.
Pošto će uskoro početi škola i moraću da se izvučem iz svoje školjke, odlučila sam da se prošetam.
Mama mi je pričala o Kalemegdanu. Odlučila sam tamo da odem. Do tamo ima oko pola sata lagane šetnje. Sviđa mi se pogled koji se pruža odatle. Dugo sam sedela na klupi i gledala u reku. To me je uvek smirivalo. Primetila sam da pada mrak i da se uključuje ulična rasveta. Krenula sam kući. Par ulica od zgrade gde živim, videla sam neka četiri momka. Videli su da sam sama i počeli da dobacuju.
- Ooo, mače pa zašto si sama ? - pitao je jedan.
- Dođi sa nama da se malo družimo. - rekao je drugi.
- Uh mala, kakva si bomba. - rekao je treći. Tog sam se najviše plašila. Bio je visok i napucan.
Rešila sam da se ne obazirem. Nastavila sam svojim putem.
- Zar da odobiješ ovakve momke? - četvrti je išao za mnom i dovikivao.
- Leave me alone! - rekla sam na engleskom misleći da će mi to pomoći da me ostave na miru. Međutim, to se ispostavilo kao najveća greška.
- Ooo, pa ona ne zna srpski, zato beži od nas. - rekao je jedan od njih.
- Baby,  kiss, kiss. - vikao je visoki, napucani.
U svoj toj žurbi i od straha skrenula sam u prvu ulicu. To je bila druga greška te večeri. Ulica je uska i slabo osvetljena. Njih četvorica su krenula za mnom.
- Mače, pa dođi malo sa nama. - govorio je jedan od njih.
- Idiote, ne zna srpski. Baby, kiss, kiss. - vikao je za mnom.
Jooj, pa gde sam ja došla? Majko što me dovede ovde? Ne mogu ja ovako. Šta će tek biti u školi? - razmišljala sam u sebi ubrzavajući korak. Međutim, ni to nije bilo dovoljno. Oni su me stigli. Trojica su me uhvatila i povela do nekog zida iza zgrade. Opirala sam se ali nije vredelo. Njih je trojica, ja sam jedna. Tada je došao onaj četvrti i krenuo da me ljubi i da me pipa svojim ručerdama. Moglo je da se desi i ono najgore ali srećom nije. Naišla su dva momka. Ovoj trojici su lupili po šamar a napucani je odmah pobegao.
- Jesi li dobro ? - upitao je visoki momak. Sigurno je jedno dve godine mlađi od mene ali je dosta visok i lepo građen.
- Dobro je da ste naišli. Hvala vam. - rekla sam.
- Nema na čemu ali moraš paziti. Nemoj ovuda ići sama. Oni samo čekaju da vide devojku samu da je napadnu. Nisu oni jaki jedan bez drugog. Videla si da su pobegli kao zečevi pogotovo onaj nabildovani majmun Srx. - rekao je visoki momak.
- Poznaješ ga? - upitala sam.
- Znamo mi njih sve. Idemo u istu školu ali znamo se ovde iz kraja. - rekao je visoki momak.
- Izvini, kako se ti zoveš? - upitala sam.
- Ja sam Filip, ovo je moj drug Mateja. A ti?  - pitao je visoki momak.
- Ja sam Melina. - kratko sam rekla.
- Melina? Nisam nikad upoznao nekog ko se tako zove. - rekao je Filip.
- Ja sam rođena u Francuskoj ali su se moji razveli pa sam došla ovde sa mamom pre mesec dana.  Ovo je prvi put da sam sama izašla i ovo mi se desilo. - rekla sam.
- Kažem ti,ne idi sama ovuda, pogotovo uveče. Ako baš želiš,možeš pozvati nas. Je l' tako Mato? - pitao je Filip.
- Mmm... da. - zbunjeno je rekao Mateja.
- Gde živiš? Mi ćemo te ispratiti. - rekao je Filip.
- Tu blizu, u sledećoj ulici. - rekla sam.
- Dobro, idemo sa tobom. Alergičan sam kad neko dira žensko. Imao sam stariju sestru. Nestala je kao beba, još uvek je nisu pronašli. - rekao je  Filip.
- Žao mi je. - kratko sam rekla i zagrlila ga drugarski.
Ispratili su me do zgrade.