Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

14. deo

Njih troje su dobili ukor razrednog starešine. Za one dve lujke me nije briga,zaslužile su ali Duki nikako nije. Rekla sam da me boli stomak i pitala razrednu da idem kući. Pozvala sam keku,treba mi razgovor sa njom.
Keka jesi li slobodna? Došla bih kod tebe. - rekla sam kad se javila.
- Slobodna sam ali sam u ordinaciji. - rekla je ona.
Pa i hoću da dođem u ordinaciju. Hoću da razgovaram sa tobom kao sa stručnom osobom. - rekla sam.
- Nina,nemoj me plašiti. Šta se desilo? - pitala je ona.
Ništa strašno,uskoro sam tu. Hajde,ljubim te. - rekla sam i ubrzala korak.
Moja tetka Andrea je psiholog. Sa njom sam uvek mogla otvoreno da pričam o svemu. Uvek me je jako dobro razumela i kao tetka i kao psiholog.
Pozvonila sam na vrata stana koji je bio njena ordinacija. Mahinalno sam krenula prema toj sobi nečekavši da mi ona kaže da mogu. Uletela sam neoprezno i videla nešto neočekivano. Na krevetu je spavao moj stric Lav.
Otkud on ovde? - upitala sam kratko.
- Duga priča moja Nina. - rekla je uz neki nedefinisani uzdah.
Tu sam,imam vremena. U redu je da nekad i psihologu treba psiholog. - rekla sam a ona se samo nasmejala.
- Pa kao što si verovatno već čula,išli smo u isti razred. Timea,on i ja smo bili druga godina a Barbi i Maksim četvrta. Maksim je izludeo sve u četvrtoj godini a Lav u drugoj. Skoro da sam se sa rođenom sestrom posvađala zbog njega,sviđao se obema ali i još 10 devojaka iz razreda. I tako sam se ja zaljubila a on bio sa svakom po mesec - dva. Na početku četvrte godine se smirio,prestao je da juri devojke,počeo je bolje da uči. Počeo je da se zagreva za mene, a ja počela da se hladim. Ali ne mogu da kažem,bio je uporan, i tako, smuvamo se mi 25. marta. Bili smo oko pola godine zajedno, prevario me je na nekoj žurci. Nisam htela da mu oprostim. Znaš,kad se ženio,veče pre toga me je pozvao. Rekao je : ' Dea,reci samo jednu reč i neću se ženiti. ' Samo sam rekla : ' Srećno. ' .  Znaš,za ove dve godine sam ga videla samo jednom, mislim da je bio Kalinin rođendan. Sinoć je došao kod mene,bio je slomljen i očajan. Rekao je da ga je žena napustila. - pričala je ona, a ova zadnja rečenica me je pogodila.
Šta je sa Minom? Odvela je i nju? - upitala sam.
- Ne, ostavila ju je. Kaže da je dobila papire za Nemačku i da ne planira da se vraća. Malena je tu kod njegovih. - rekla je ona.
Pa kako će on sad sam sa njom? Ona je mala,treba joj mama. Kako neko moze tek tako da ostavi svoje dete? Zašto? - pitala sam glasom između ljutog i tužnog.
- Ne opravdavam ni jedan razlog zbog kog je ostavila dete. Međutim, izgleda nije bilo lako sa Lavom. Izgleda je počeo da pije, a i ne samo to, mnogo puta ju je oslovljavao sa Dea. - odgovori mi keka.
Čekaj, ona se zove Andrijana i ovako malo bolje kad razmislim,malo podseća na tebe,ima isto smeđu kosu i zelene oči. On je u njoj tražio tebe, čak ju je zvao i tvojim imenom. Keka, ja mislim da on tebe još uvek voli. - rekla sam važno kao da sam shvatila vojnu tajnu.
- Znam Nina, to mi je i sam rekao. Ostavila sam ga da prespava, pa kad se sabere,pričaćemo. - rekla je ona.