Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

27. deo

Barbi, šta je bilo? - upitao sam sedavši pored nje.
- Ništa, samo me boli glava. - kratko je rekla.
Barbara,poznajem te dobro. - rekao sam podižući njenu bradu.

24 sata ranije  * Barbarina perspektiva *
Deca su otišla sa Deom,zvala me Timea,o ne,danas je 6. Trebalo je da idem kod ginekologa na pregled.
Dobro veče, ovde Barbara Revid Vasić, imala sam zakazano danas u 18 časova ali sam to potpuno smetnula s uma. Da li mogu dobiti termin u skorije vreme? - upitala sam kad sam pozvala.
- Samo momenat,da pitam doktorku. - rekla je sestra.
Naravno,sačekaću. - rekla sam.
- Možete li doći sutra ujutru u 9? - upitala je sestra.
Mogu,hvala. Prijatno. - rekla sam i završila razgovor.
Sutradan sam se probudila na vreme i otišla na zakazani pregled.
- Kako si Barbara? - upitala me je doktorka. Ona je doktorka moje mame i u nju imam puno poverenja.
Dobro sam. - rekla sam uz smešak.
- Barbara,reci mi kad si imala zadnji ciklus? - pitala je dok me je pregledala.
25.10. - kratko sam rekla.
- Da li ste planirali proširenje porodice? - pitala je ona što me je preseklo.
Ne, naša Nina uskoro puni 18, Filip ima 15, Kalina 13,matori smo mi za to. - rekla sam.
- To ti misliš ali biološki sat ne. - rekla je ona.
Doktora,nemojte me plašiti. - rekla sam.
- Ne želim da te plašim ali trudna si. - rekla je ona, a ja sam se zaledila. Mislim da sam se sad više uplašila nego kad sam imala 19.
Koliko? - kratko sam upitala.
- 6 nedelja. - rekla je ona.
Dobro je,ima vremena za... - nisam završila rečenicu.
- Barbara,nemoj brzati, razgovaraj sa suprugom. Niste vi stari, žene u tim godinama još uvek rađaju,nekad i prvo dete. Vi imate odraslu decu,ali nema veze. Samo me poslušaj i ne donosi nagle odluke. - rekla je doktorka.
Hvala Vam, pričaću sa Maksimom. - rekla sam.
Celog dana sam bila zamišljena i raspoloženje mi je variralo. Pokušavala sam to da sakrijem ali Ema me dobro zna.
- Ženo,šta je sa tobom danas? - pitala je ona.
Ma ništa,deca,obaveze. - pokušala sam da se izvučem.
- Daj Barbi,nemoj me lagati, znamo se već 26 godina. - rekla je.
Hajde na kafu,ispričaću ti. - rekla sam.
Otišle smo u obližnji kafić.
- Hajde, pucaj,šta imaš? - rekla je ona kad smo sele.
Ema,o ovome nikome ni reč, apsolutno nikome. - rekla sam.
- Kad sam rekla nekome tvoju tajnu? - upitala je ona razočarano.
Nisi ali ovo još ni ja nisam svarila,zato te upozoravam. Trudna sam. - rekla sam.
- Šta? - rekla je ona i rukom prekrilla usta.
Da,dobro si čula. - rekla sam.
- Znači Maksim nije zaboravio radnju. - rekla je ona smejući se.
Ema,uozbilji se. - viknula sam na nju.
- Dobro, izvini. I šta ćeš sad? - pitala je Ema.
Ne znam, mislila sam da... - opet nisam završila rečenicu.
- Nemoj to,ni slučajno. Ako vas je Bog blagoslovio,treba da bude tako. Da se meni to desi,ne bih merila što Sara ima 15 godina. Ali posle nje,više nikad... - sad ona nije završila rečenicu i videla sam da ju je to rastužilo.
Kad sam došla kući, zatekla sam Ninu i Filipa koji se jure po stanu. Filip nije hteo da jede,Kalina je kod drugarice,nas troje smo seli da jedemo. Nina je pričala o školskom zidiću i kako je čula da sam Maksimu udarila šamar kad me je poljubio.
- Sve bih opet isto, samo jednu rečenicu nikad ne bih izgovorio. - rekao je Maksim a mene je nešto preseklo u grudima. Koliko sam se tad ljutila na njega, a sad je i meni takva misao pala na pamet.