Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

36. deo

Šetala sam ulicom. Bilo je hladno i sneg je provejavao. Bele pahuljice padale su po mojoj dugoj kosi. Ubrzo sam videla poznato lice,bio je to Duki. Njegova crna kosa bila je takav kontrast svom ovom belilu. Kad me je video,osmehnuo se. Eh,taj osmeh. Prišla sam da se pozdravim sa njim. Od nekud,kao onaj čupavac iz kutije,pojavila se Lena.
- Ooo, evo nam je ulepšana prasica. Mislila si ako pustiš kosu i malo se našminkaš da ćeš postati lepa devojka? - pitala je ona.
Ona je bila plastičnija nego inače a Dušan je piljio u nju kao da je boginja.
Ona ga je poljubila kao da su u vezi godinama, a on se topio kao šećer. Mene je nešto jako steglo oko srca.
Znači tako smo bili najbolji drugovi? - tiho sam upitala.
On me je samo pogledao a ona me je gurnula i zlobno se nasmejala. Okliznula sam se i našla se u snegu. Pokušala sam da ustanem ali me je zglob jako boleo. Osetila sam nečiju ruku na svom ramenu.
- Nina jesi li dobro? - začula sam iza sebe,bio je to Ivan.
Pomogao mi je da ustanem,noga me je i dalje jako bolela.
- ' Baš ti lijepo stoje suze ali nemoj plakati. ' - čula sam još jedan glas,to je bio Srđan. Okrenula sam se,bio je u invalidskim kolicima ali je bio srećan sa velikim osmehom. Okrenula sam se ka njemu i pružila mu ruku. Međutim,kolica su pošla u nazad i nikako nisam mogla da ga stignem.
Nee! - probudila sam se uz vrisak oblivena znojem.
- Nina,šta je bilo? - uzviknula je Kalina.
Imala sam noćnu moru. - rekla sam.
- Ne brini, to je samo san. - rekla je ona.

Mama,možemo li da pričamo? - pitala sam ulazeći i dnevnu sobu.
- Naravno dušo. Šta te muči? - pitala je ona.
Pa znaš,pričala sam ti o tome. Ali više nije to u pitanju. Dušan ide. - rekla sam.
- Gde ide? - pitala je mama.
Ide u Zagreb na razmenu učenika. Da li je u redu da  budem uz Srđana samo kao drugarica ako znam da mu se sviđam? -  upitala sam.
- A ti si sigurna da ne možeš sa njim izgraditi ništa više od prijateljstva? - pitala je mama.
Pa nisam sigurna. - rekla sam zbunjeno.
- Nina, mlada si, život je sastavljen od uspona i padova ali jedno ti moram reći, nemoj biti sa Srđanom samo iz sažaljenja. Na tom osećanju ne treba graditi ni prijateljstvo ni ljubav. - rekla je mama.
Razumela sam. Hvala ti mama. - rekla sam i poljubila je.
Zvoni mi telefon, Dušan je. Ah da,treba da se vidimo.
- E Nina, izvini, ne možemo se videti. Došla mi je neka rodbina iz Kraljeva,da se pozdrave sa mnom. - rekao je on.
Dobro,srećan ti put. - kratko sam rekla.
Tako je rešio da prekine prijateljstvo od tri godine? Još je govorio da mu značim više od drugarice.