Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

13. deo

Decembar je ali je vreme još uvek prijatno. Odlučila sam da prošetamo do škole a Kalina i Filip su se složili. Na kapiji sretnem Mateju, Dušana i Saru. Sa Matejom i Sarom sam se kratko pozdravila a Dušan ide sa mnom u razred. Dok smo išli hodnikom u susret su nam išle Tara i Lena. To su dve najiritantnije i najumišljenije osobe koje poznajem. Uvek nešto dobace ali ja ne ulazim ni u kakvu diskusiju sa njima. Duki je stao da pogleda nešto na oglasnoj tabli. Ja sam stajala pola metra od njega i tražila nešto po rancu.
- Nina dođi da vidiš ovo. - rekao je Duki.
Ja sam krenula ali od nekud se pojavila Lena koja me je saplela. Pala sam i verovatno je dosta ljudi to videlo.
- Ja sam mislila da ćeš poleteti ali sam zaboravila da prasići ne lete. - rekla je Tara i njih dve su otišle.
- Nina jesi li dobro ? - pitao je Dušan dok mi je pomagao da ustanem.
Više boli ova psihička bol nego to što sam pala. - rekla sam.
- Hoćeš da odemo kod direktora i sve ispričamo? - pitao je Dušan.
- Pa šta, da odem i kažem kako su me saplele? Duki, nemamo 7 godina. Biću jednog dana na vrhu a one neće. Samo,ja se neću smejati. Samo ću dostojanstvo proći. - rekla sam ja.
Prvi čas smo imali francuski.
- Imam za vas jednu vest. Kao što verovatno znate, ove godine se održava Lingvistička olimpijada. Naša škola će imati svog predstavnika a to je  vaša drugarica Nina Vasić. Bravo za Ninu, sigurna sam da će nas dobro predstaviti. - rekla je profesorka.
Ja sam u čudu gledala, a Duki me je samo tapnuo po leđima i osmehnuo se.
Crna kosa i dubok pogled braon očiju su njegov zaštitni znak. Potpuno je drugačiji od ostalih momaka u razredu mada ih nema puno. Drugačiji je zbog te svoje crne kose i prelepog osmeha. Baš razmišljam,zašto on nema devojku? Nije valjda zato što se druži sa mnom? Ja teram njegove potencijalne devojke?
Čas se završio,bio je odmor. Sedela sam na svojoj stolici sa glavom naslonjenom na klupu. Došao je Duki i dao mi neku čokoladicu.
- Ne treba njoj čokoladica,vidiš da je debela. Trebalo je da joj doneseš kornfleks i neke žitarice. - čuo se ženski glas iz pozadine.
Nisam stigla ni da podignem glavu,samo se čulo ' pljas ' .
Pet minuta kasnije, sedimo preko puta direktora u njegovoj kancelariji.
- Dakle, ti Deliću si udario Lenu Popovački? - pitao je direktor.
- Jesam. - kratko je odgovorio Dušan.
- Koji je razlog? - pitao je direktor.
- Zato što je vređala Ninu. Rekla je da je debela i da treba da jede žitarice a ne čokoladicu. To nije sve,danas pre prvog časa, Lena je saplela Ninu i ona je pala. To je bilo kod oglasne table. To nisam video samo ja,bilo je tu učenika iz IV3 i IV5 pošto su njihove učionice tu. - rekao je Dušan.
- Popovački,da li je to istina? - pitao je direktor.
- Direktore, to je bila samo šala. To što je ona pala nije moja stvar. - rekla je Lena.
- A ono ' Ja sam mislila da ćeš poleteti ali zaboravila sam da prasići ne lete. ' i to je bilo slučajno? - pitao je Dušan i primetila sam da je besan.
- Ko je to rekao? - pitao je direktor.
- Njena nerazdvojna drugarica. - rekao je Dušan.
- Ime i prezime. - rekao je direktor.
- Tara Mićanović. - kratko je rekla Lena. Što je nakužasnije,u njenom glasu se nije osećalo ni malo krivice što je izdala drugaricu.
Direktor je rekao da će Lena, Tara i Dušan dobiti određene kazne. Žao mi je Dukija, do sad je bio primeran učenik,nikad nije imao ukor. Sad će ga imati,zbog mene.