Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

33. deo

Samo sam sela na stolicu i gledala u neodređeno.
- Hej Nina, jesi li dobro? - pitala je Maja.
Ne znam Majo, stvarno ne znam. - rekla sam.
Dan u školi je prošao kako je prošao. Moje misli su bile svuda osim u školi. Razmišljala sam o Dukiju,da li je dobro, da li se probudio? Zatim su moje misli prelazile na Srđana, moram otići da ga vidim jer nešto mi ne da mira.
- Nina Vasić. - čujem svoje ime na šta se trgnem.
Tu sam. - kratko odgovorim.
- Tu si fizički ali psihički si ko zna gde. Hajde da odgovaraš. - rekao je profesor.
- Profesore, mogu ja? - začuo se muški glas.
- Šta ti hoćeš Markoviću? - upitao je profesor.
- Da odgovaram. - kratko je rekao Ivan.
- Hajde,izvoli. - rekao je profesor.
Ivan je odgovarao i tako me spasao. Kad je završio odgovaranje, ubrzo je zvonilo.
Hvala ti Ivane. - rekla sam mu kad je profesor otišao.
- Nema na čemu, on mi je rekao da te čuvam a ja njega volim k'o brata. - rekao je Ivan.
Šta? Kad ti je to rekao? - upitala sam.
- Danas,mislim da je nešto osetio. - rekao je Ivan.
Lice mi se na tren ukočilo a jedna suza mi je skliznula niz obraz.
- Nina, nemoj plakati. - rekao je Ivan i krenuo da obriše suzu sa mog obraza. Rukom sam spustila njegovu ruku.
U redu je,biću dobro. - rekla sam.
- Da li mogu da te ispratim do zgrade? - pitao je Ivan.
Ivane... - zastala sam.
- Nina,znam šta misliš. Lepa si devojka ali ne brini. Znam da se sviđaš mom najboljem drugu a to je za mene svetinja. Tu sam za tebe kao drug,kao brat. - rekao je on.
Išli smo par minuta u tišini.
- Znaš, Srki nije takav kakvog ga svi vide. Samo da znaš on ima visoko mišljenje o tebi. - rekao je Ivan.
Od kad? Od juče? - pitala sam ja?
- Ne,ima već par meseci kako te potajno gleda. Sećam se dobro,sedeli nas četvorica tako,blejali i pita Bojan ' Da možeš jednu iz razreda da smuvaš i da ona automatski pristane ali ne na dan nego na duže, koju bi devojku? ' On ćuti,nešto se zamislio. ' I koju bi?' ponovio je Bojan. On samo reče ' Ninu '.  Nas trojica smo se samo zagledali a on je nastavio ' Nemate vi pojma šta bi bilo da ona pusti kosu i malo se našminka. Pa mi bismo se potukli oko nje kao besni psi. Niko više ne bi pomenuo Lenu i Taru. ' Dobro se sećam te večeri. - završio je Ivan.
Zašto ste vi muškarci toliko komplikovani? Ja treba u dva dana da saznam da postoje trojica kojima se sviđam? - upitala sam ja.
- Eh da je trojica. - rekao je on više za sebe ali sam čula.
Šta to treba da znači? - pitala sam.
- Ne znam ko je taj treći. Znam za Srki jer mi je najbolji drug a za Dušana je očigledno. - rekao je Ivan.
Šta sa Dušanom? - upitala sam ja iznenađeno.
- Od prve godine ste stalno zajedno. Čak smo jedno vreme mislili i da ste zajedno. - rekao je Ivan.
Nismo,samo smo drugovi. - rekla sam ja.
Stigli smo do moje zgrade.
Hvala ti još jednom za filozofiju i hvala što si me dopratio. - rekla sam i zagrlila Ivana.
- I drugi put, tu sam za tebe. - rekao je on.
Ja sam ušla a on je otišao.