Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

3. deo

Kad sam došla u stan, videla sam da nema mame. Otišla je pre mene i još se nije vratila. Kako može biti bezbedna u ovakvom gradu?
Otišla sam da se istuširam. Pogledala sam se u ogledalo i za tren zatvorila oči. Odmah mi je pred oči izašao onaj nabildovani i njegove odvratne ručerde po meni. Šta bi se desilo da Filip i Mateja nisu naišli? Prođe me jeza celim telom kad samo pomislim na to. Osvetiću se ja njima, svima pogotovo nabildovanom. Osetiće on Rosin trn u srcu. Da, ja inače obožavam ruže. Moja soba u Parizu je bila roze, a na zidovima su bile male ružice. Moram se potruditi da niko ne sazna moje ime. Ali kako će me zvati profesori u školi? Pa dobro, mama i tako plaća tu školu. Reći ću da se zovem Rosi. Ali Filipu i Mateji sam rekla pravo ime. Nema veze, zamoliću ga da me zove Rosi. Ali kako da ga nađem? Nije on jedini Filip.
Ulazim na Instagram i gle čuda, među zahtevima naiđem na njegov. On je mene već našao. Prihvatila sam i ja njega zapratila. Privukla mi je pažnju jedna rečenica u njegovom biu ' Živim za dan da nam se vratiš. N ❤'
To je sigurno posvećeno njegovoj sestri koja je nestala kao mala. Na dosta slika je bila jedna lepa plava žena. Ima jako lepe oči i osmeh.
Poslao mi je poruku i pitao kako sam.
Dobro sam. Dobro je da ste naišli. Da te pitam nešto, ko je ova lepa žena sa tobom na slikama? - napisala sam.
- Pa hvala ti, to je moja mama. - odgovorio je.
- Mama ti je izuzetno lepa. - napisala sam.
- Život i godine joj nisu bili prijatelji. Kad se desilo to sa mojom sestrom, dugo je patila ali vremenom je uspela da nađe motivaciju i vrati se u život. - napisao je.
- Ali ona je mlada. Nema ni 40 zar ne ? - pitala sam.
- Nema, ima 37 godina. - napisao je on.
- Nešto bih te zamolila, nemoj nikome govoriti moje ime. Ako te neko pita, zovem se Rosi. Ako možeš, reci to i Mateji. - napisala sam.
- Ali zašto? Tvoje ime je jako lepo. - napisao je on.
- Imam razloge koje ne mogu nikom reći. Dovoljno je da znaš da se zovem Rosi. - napisala sam.
- Dobro Rosi, kako ti kažeš. - napisao je on.
Dopisivanje sa Filipom me je smirilo ali posle toga sam se opet osetila uznemireno. Prošla je ponoć, mame još nema. Kad god oči zatvorim i na tren vidim onog napucanog ispred sebe. Moja lepa prirodno plava kosa koju gajim već sedam godina učinila mi se tako odvratna u teška. Uzela sam makaze i odsekla je do ramena. Ona zajedno sa Melinom odlazi negde daleko gde je niko više neće videti.
Sutra će se probuditi Rosi Martini.