Istorija ljubavi: Les épines d'une rose • Završena •

8. deo

* Barbarina perspektiva *
Čekala sam Fiću ispred škole. U jednom trenutku vidim devojku, par mesta od mog auta. Nešto me je privuklo da je malo bolje pogledam. U jednom trenutku se okrenula, umalo mi srce nije stalo. Prvo što sam primetila bile su njene krupne, kestenjaste oči. U tom momentu sam imala samo jednu misao  : Nina. Instinktivno sam uzviknula njeno ime na šta je devojka rekla da se zove Rosi.
Ubrzo je došao Fića. Nešto što me je iznenadilo je to što je on rekao da je poznaje i javio joj se. Kratko su popričali o školi. Kad sam saznala da se nedavno doselila iz Pariza,pozlilo mi je. Pozvali smo je na ručak, prvo je rekla da ne sme ići kod nepoznatih ali sam je zamolila pa je pristala.
Kad ju je Maksim video, ispustio je tanjir koji mu je bio u ruci. Očigledno je pomislio isto što i ja. Filip je bio sumnjičav i nije mogao da veruje kako možemo da tvrdimo da je to ona posle skoro 17 godina. Ali ipak, to je roditeljski instikt.

Došla sam u stan, mama je sedela u fotelji.
Pa mogla si reći da nećeš doći po mene a ne da čekam kao budala. - rekla sam ljuto.
- Bila sam na razgovoru za posao. - rekla je ona.
A ti razgovori se održavaju do ponoći? - pitala sam.
- Molim? - upita zbunjeno.
Svakih nekoliko dana ideš, nisi tu, vraćaš se posle ponoći. - rekla sam.
- Ti to mene kontrolišeš? - pitala je ona.
Ne kontrolišem te ali nemoj govoriti da ćeš doći po mene ako nećeš. Nije meni problem da dođem sama. - rekla sam.
- Melina, ne budi bezobrazna! - uzviknula je ona.
Zovem se Rosi. Zaboravila si da sam promenila ime. - rekla sam.
- Eh, da si samo jednom. - rekla je više za sebe.
Šta to treba da znači? - upitala sam.
- Ništa, ja to nešto onako. - rekla je pokušavajući nešto da sakrije.
Nije ništa i gotovo. Hoću da mi kažeš istinu,imam pravo da znam. - rekla sam.
- Hteli smo da ti kažemo istinu kad napuniš 18. - rekla je ona.
Aha, znači postoji istina koju ne znam? Reci,spremna sam da te čujem. - rekla sam iznervirano.
- Mi smo tebe usvojili,nisi naša biološka ćerka. Bili smo već 7 godina u braku i nismo mogli da imamo dece. Tvoje poreklo je odavde, tvoji biološki roditelji su iz Srbije. Znam samo da se zovu Barbara i Maksim. Izgleda su bili jako mladi, nisu bili spremni za ulogu roditelja. Tvoje prvo ime je bilo Nina. Mi smo ti promenili ime koje se više slaže uz prezime Martini. - rekla je ona.
Barbara? Maksim? Nina? Pa to su Filipovi roditelji. Ali oni su rekli da im je ćerka nestala. Da, Barbara me je oslovila sa Nina. Zašto su me uopšte pozvali kod sebe ako su me ostavili? Zasto su svi pričali o toj Nini sa puno emocija ako su je ostavili? I Filipu su usadili ljubav prema sestri koju ne poznaje. Da li su shvatili da sam to ja i grize ih savest? Ili možda Adrijana laže. - stotinu pitanja mi je prošlo kroz glavu.