Njegovi demoni

II - Naš drugi susret

***

25. Mart 2017

Budi me hladan vazduh koji dodiruje moju kožu. Okrenula sam se na drugu stranu i rukom potražila jorgan, te ga dohvatila i pokrila se njime.

Minut sam tako samo ležala i onda otvorila polako oči. Bilo mi je čudno što je odjednom temperatura spala, jer smo sinoć podesile rasijatore na peticu, tačnije na najjače. Mrzovoljno ustanem iz kreveta i okrenem se prema prozoru do mog kreveta koji je bio širom otvoren.

Namrštim se, jer ga ja nisam otvorila sinoć, a ne sećam se ni da ga je Miona otvorila.

Brzo ga zatvorim i navučem zavesu koja je bila sklonjena u stranu, dovoljno da se prozor otvori. Bacim pogled na digitalni sat na mom noćnom stočiću i vidim da je pet sati ujutru. Znajući sebe, nema šanse da ponovo zaspim, a i svakako bi trebalo da ustanem u sedam zbog posla.

Ogrnem mantil, koji mi je bio na fotelji u ćošku, jer sam samo u svilenoj beloj spavaćici, te odem u kuhinju i sebi napravim kafu. Mogla bih i palačinke da napravim, taman dok Miona ustane da jedemo zajedno pre nego što krenemo da radimo.

Miona i ja se znamo već dve godine, upoznale smo se na poslu i ubrzo nakon toga postale dobre drugarice, a zatim i zimerke, jer i meni i njoj je trebao smeštaj. Bilo nam je lakše da živimo zajedno zbog troškova.  Obe smo samostalne devojke koje smo pregazile dvadesete. Odavno smo se odvojile od svojih porodica i nemamo partnere.

Do 7 sati doručak je bio spreman. Nisam ga odmah krenula praviti, da bi palačinke bile tople kad Miona ustane. Začudila sam se kad je alarm krenuo zvoniti u 7, što je sasvim normalno, ali oglasio se dva puta jer ga Miona nije isključila. To je čudno, jer je ona tip osobe koja ima lak san i brzo se probudi. Uvek isključi alarm odmah kada zazvoni, jer joj smeta iritantan zvuk tog istog.

Pomislila sam da je verovatno veoma umorna i da ga nije čula, ali onda je zazvonio nakon 10 minuta opet i odlučila sam da odem da je probudim.
Njena soba je do moje, ali tek sam sada primetila da su joj vrata blago otvorena, što mi dodatno začudjuje. Kako me nije čula, jer koliko god se trudim da budem tiha, opet budem dovoljno glasna da je probudim. Kao što sam rekla, ona ima lak san, što me ponekad iritira kod nje. Uvek se žali na moje hodanje ujutru.

Ušla sam u njenu sobu, gde je lampa na noćnom stočiću uveliko gorela, a krevet je bio prazan. Ona je neuredna osoba i ne bi trebalo da me čudi to što su stvari razbacane na podu, ali položaj tih stvari ne izgleda kao da ih je ona nonšalantno ostavila na podu. Jorgan je na drugom kraju sobe. Soba deluje kao da se bitka za Kosovo odigrala tu.

,,Miona?" Upitala sam iako je bilo bezpotrebno, jer ona zasigurno u stanu nije.

Pozvala sam je na mobilni i čula sam da zvoni ovde negde u sobi. Panika me je uhvatila, jer ne znam gde je. Šta ako joj se nešto desilo.

Počela sam šetati po sobi od nervoze. Nisam znala šta da radim. Razmišljala sam o tome gde je mogla otići, ali ne liči mi na nju da ostavi telefon i ode negde u ovo doba. I defnitivno nije osoba koja ide da trči rano ujutru.

Preostala mi je samo jedna opcija, te sam pozvala policiju. Javila sam kompaniji u kojoj radimo, da nećemo doći danas. Nisam otkrivala mnogo, samo sam se dogovorila sa koleginicama da nas zamene.

Dok sam čekala policajce, delovalo mi je kao čitava večnost. Razne misli su mi prolazile kroz glavu. Prvo, ko je mogao ući u naš stan koji je zaključan....znači da je neko sigurno provalio. Neko je ušao u naš stan dok smo spavale. Zašto nisam ništa čula. Spavala sam kao beba, ni sluteći šta se dešava u susednoj sobi.

Jedno sam bila sigurna. Neko ko je ušao nonšalantno u stan, znao je šta radi. Ovo nije bio lopov, jer nisu ništa uzeli.

Kada je došla dva policajca, objasnila sam im sve što se dešavalo u protekloj noći i šta sam rano ujutru zatekla u njenoj sobi. Oni su pogledali njenu sobu i ustanovili da je došlo do nasilja, jer se vidi po razbacanim stvarima. Njen telefon je razbijen i sigurna sam da to juče nije bilo. Detalji koji su meni peomakli, policajci su uočili. Na pragu vrata se vide tragovi noktiju. Kao da je grebala odupirajući se.
Sve je izgledalo kao otmica, ali glavno i jasno pitanje je. Ko bi oteo Mionu? Zatim, zašto bi neko oteo Mionu?