Njegovi demoni

XXXIII- Promena planova

,,Vrati se da živiš sa mnom." Sedim mu u krilu na fotelji, nakon što smo se obukli, a on me drži za ruku i palcem je masira.

,,Miona će biti razočarana." Setim se nje, jer znam koliko joj znači što opet živimo zajedno.

,,Neće. Mislim da će joj biti drago, jer smo se pomirili."

,,Vidim da se sada dobro slažete. Izmirili ste nesuglasice?" Drugim ljudima bi to bilo čudno, da su njih dvoje u dobrim odnosima posle svega što je bilo zbog duga koji je Miona uzela od Danijela.

,,Opet se zadužila kod mene. Moram poštovati klijente." Nasmeje se.

,,Šta?? Zašto??" Ustanem naglo iz njegovog naručja.

,,Polako! Zezam te. Zbog tebe smo izgladili odnose." Povuče me za ruku te se vratim u njegovo krilo.

,,Marš. To nije lepo. Zamalo sam srčani dobila." Gurnem ga po ramenu.

,,Nisi mi odgovorila. Vratićeš se, zar ne?" Pogleda me sa nadom u očima.

,,Hoću. Ali samo zato što ti je preudoban krevet. Ukočila sam se na mom starom." Nasmejem se.

,,Ma nemoj? Ja mislim da ti je ovako u mom naručju najudobnije." Poljubi me u rame.

Začuje se kucanje na vratima koje me natera da ustanem i sednem u fotelju preko puta koje smo sedeli. Ne bih dozvolila sebe da me bilo ko zatekne u nepristojnom izdanju.

,,Da?" Odgovori Danijel.

U kancelariju udje devojka sa recepcije.

,,Izvinite, gospodine Petroviću, što Vas prekidam, ali isključili ste Vaš telefon. Došao je Miroljub Stojanović i zahteva sastanak sa Vama. Rekao je da je veoma hitno i da Vam odmah kažem."

,,Dobro. Kaži mu da sačeka pet minuta i onda da dodje."

,,U redu." Zatvori vrata za sobom.

,,Izvini. Posao zove. Ali radije bih sa tobom proveo vreme."

,,Nema veze. Videćemo se kad završiš sa poslom?"

,,Naravno. Budi spremna u pola 9. Obuci nešto elegantno. Upravo mi je dobra ideja pala na pamet." Ustane sa fotelje.

,,A gde idemo?" Pridjem mu i zategnem mu kravatu.

,,Tajna." Namigne mi.

,,Aa. Mrzim to kad radiš. Hoću da znam."

,,Saznaćeš kad odemo tamo. Hajde, uskoro treba da dodje Miroljub." Poljubi me.

,,Vidimo se." Izadjem iz kancelarije i krenem ka liftu.

Iz njega u tom trenutku izadje visoki čovek srednjih godina u crnom odelu. Za pojasom mu ugledam pištolj. Mimoidjemo se, ali se okrenem za njim i posmatram ga dok ne udje u Danijelovu kancelariju.

Verovatno njegov poslovni partner. Trebalo bi me biti strah zbog pištolja, ali znam da Danijel se bavi lošim stvarima i to je njegova svakodnevnica.

Udjem u lift i spustim se u pridzemlje.

,,Dovidjenja." Kažem Danijelovoj asistentkinji koja me iskulirala. Definitivno me ne voli.

Sada moram saopštiti Mioni da se selim i vraćam da živim sa Danijelom.

***

Nakon što sam obukla crnu haljinu koja je duga i ide uz telo, a na levoj nozi ima prorez, krenem da se šminkam. Tako otpočnem pripreme za izlazak sa Danijelom. Predpostavljam da ćemo ići u restoran, jer želi da se elegantno obučem.