Njegovi demoni

XXII - Privatna klinika

,,Ideš u pogrešnom smeru Danijele." - Upozorim ga kada primetim da smo skrenuli u pravcu koji ne vodi ka našem domu. Koliko se sećam puta, znam da je ovaj smer pogrešan.

Posle moje slučajne izjave ljubavi prema Danijelu i njegovog priznanja kako se oseća, smestili smo se u auto i krenuli kući.

,,Vodim te u privatnu kliniku." - Kaže i izvadi desnom rukom telefon iz dzepa, dok mu je druga na volanu.

,,Ne želim da idem kod lekara." - Prekrstim ruke.

On me iskulira i nastavi "čačkati" po telefonu dok povremeno gleda kuda vozi.

,,Nisam te pitao da li želiš." - Odgovori mi posle klika u znak signala koji se začuje iz telefona.

,,Od kada privatne klinike rade ovako kasno?"- Upitam zbunjeno. Znam da rade ambulante za hitne slučajeve, ali ne i privatne institucije.

,,Hej, Danijel ovde. Je l možeš nekog da pošalješ na dužnost? Imam jedan problem....aha..Tamo sam za petnaest minuta. Kaži mu da požuri. Plaćam duplo." - Kada završi razgovor vrati telefon u džep.

,,Ko je to bio?"

,,Imam dogovor sa šefom jedne klinike. Kada mi god nešto zatreba, nebitno u koje doba, uvek je tu neko od radnika da mi se nadje. Zbog posla prvenstveno." - Pogleda na kratko u mene te vrati pogled ka šoferšajbni.

,,Ne znam ni zašto se čudim. Moje čudno je tvoje normalno." - Okrenem glavu ka prozoru i na naslonim čelo na njega jer mi hladno staklo prija.

,,Je li ti bolje?" - Upita me zabrinuto.

,,Malo."

Dok smo se vozili tih petnaest minuta su mi prošli kao pet, jer sam posmatrala zgrade i vozila sa strane.

,,Možda ćemo morati malo da sačekamo dok doktor dodje." -  Kaže mi kada se parkiramo ispred bele zgrade na četiri sprata. Ispred su ulična svetla koja je osvetljavaju, te mogu da razaznam boju i po noći.

Kada Danijel izadje iz auta, otvori moja i pomogne mi sa štiklama, tako što mi ih obuje i zakopča, jer su kao sandale. Dok ih zakopčava nežno mi poljubi desni list noge, a njegovom desnom rukom na mojoj butini se pridržava. Trnci mi prodju celim telom kada to uradi.

,,Danijele..." - Opomenem ga te se uozbilji i ustane.

,,Hajde." - Pruži mi ruku i pomogne mi da ustanem.

,,Radije bih da idem bosa." - Kada to izjavim, on me iznenadno uhvati oko struka i nonšalantno prebaci preko ramena.

,,Kad bolje razmislim mogu i da hodam u štiklama."- Nasmejem se, ali ubrzo prestanem kada osetim nagon da povratim.

,,Danijele, spusti me!! Ispovraćaću te." - Povičem.

,,Nećeš valjda..." - I u tom momentu kao priželjkivano, povratim malo na njegovom sakou.

,,Izvini....ufff, fuj. Gadim se sama sebi!!! Je l vidiš šta si uradio! Šta ako je ovo neko video??" - On me spusti na beton i svuče sako, dok se ja osvrćem oko sebe razmišljajući da li nas je neko video.

,,Povratila si i nije ti dobro, a tebi je sada najveća briga da li nas je neko video. Pa šta i da jeste. Ne treba da nas bude briga. Devojke danas povraćaju u sred kluba okružene sa petsto ljudi." - Izvadi svilenu maramicu iz dzepa od sakoa koji sam mu upropastila, te mi obriše usta.

,,Uff, skloni too!! Povratiću opet od tog mirisa." - Okrenem se i zapušim nos. Na to Danijel se udalji od mene i iz ugla ga ugledam kako odlazi do kontejnera pored zgrade i kako ga zatim baca u njega.

,,Nisam mislila da ga baciš! Sigurno je skup!" - Okrenem se u njegovom pravcu.

,,Kupiću drugi. Ne pada mi pa pamet da ga ikad obučem znajući šta je bilo na njemu.- Ponovi mi pridje i uhvati me za ruku.