Njegovi demoni

XV - Novi dom

Kada sam pomislila da će me ostaviti da ceo dan ovako provedem, Danijel se vratio ubrzo i odvezao me.

Nisam mogla da ga pogledam u oči nakon svega što sam mu dozvalila da mi uradi. Osećam se prljavo i gadim se sama sebi da me žudnja za seksom ponela. Mrzim samu sebe. Pitam se da li je moguće da ludim i gubim kontrolu nad svojim osećanjima. Da li moje telo želi njega ili to ima veze sa umom. Da li je moguće osećati nešto za nekog zbog koga vam se život iz korena promenio? Zašto ga ne mrzim iako uporno to govorim samoj sebi? Možda mi je potreban psihijatar, jer ovo normalno nije.

,,Jesi li gladna?" - Upitao me je dok smo razgledali kuću.

Nakon što sam se brzinski obukla samo da on ne bi duže imao taj užitak gledajući moje telo, odveo me je na sprat da mi pokaže gde ja šta u ovoj kući. Na spratu su se nalazile četiri spavaće sobe. Jedna od njih je njegova i cela soba miriše na njegov jak parfem. Nisam očekivala da soba bude tako prosta, kao da nije imao vremena da je dekoriše. Beli zidovi bez ijedne slike da ih krasi. Veliki kraljevski krevet naspram vrata iza kog je veliki prozor sa pogledom na šumu. Plakar za odeću ugradjen u zid i to je to. Prosto. Nešto što on nije. Druge dve sobe su ličile na njegovu. Usamljene i bez one topline koju samo tvoj dom može da pruži. U trećoj prostoriji je veliko kupatilo, sa djakuzijem i tuš kabinom koja je toliko velika da petoro mogu u njoj stati. Pločice su sive i na polici do tuškabine su peškiri kao i produkti za negu. Četvrta soba je potpuno prazna. U njoj je sve falilo.

,,Jesam." - Odgovorim mu na postavljeno pitanje nakon što me odvrati od misli. Glad sam odavno zaboravila i ne bi ni mislila na to da me nije pitao. Umirem zapravo od gladi, jer nisam ništa celog dana jela, a sada je kasno uveče. Izgubila sam davno pojam o vremenu.

,,Reći ću kućnoj pomoćnici da nam nešto spremi." - Na to ga pogledam upitno, jer nisam znala da je ovde još neko osim nas.

,,Njena soba je u podrumu. Ona je uvek ovde da održava kuću i kuva. Pretpostavljam da ti to nećeš." - Dobijem odgovor na ne naglas postavljeno pitanje. U tom momentu me sram pojede, jer ne sigurno čula moje preglasne uzdisaje. Prekijem rukom oči.

,,Ne brini. Ona je plaćena da ništa ne zna." - Krene da silazi niz stepenice, te ga počnem pratiti.

,,Dobro došla zvanično u tvoj novi dom.Želim da budeš upućena u pravila koja želim da poštuješ. Kućna pomoćnica ti je dostupna 24 sata. Od tebe ne očekujem da izvršavaš kućne poslove, ali imaš potpunu slobodu da to radiš ako poželiš. Ja ću dolaziti uveče, jer radim do kasno. Napolje smeš izaći samo uz pratnju sekjuritija koji će biti ispred vrata takodje 24 sata. Prozori i vrata su električni, tako da se mogu i preko telefona otključati. Sve je povezano na moj. Tako da ne planiraš da uradiš istu glupost. Ne padam dva puta na istu foru. Ukoliko moraš do lekara, lično ću te ja odvesti. Firzura, šminka, manikir ili pedikir, šta god, biće ti ovde dostupno ukoliko mi unapred kažeš šta ti je potrebno. Što se tiče odeće, možemo online sve da poručimo ili da dovedemo butek tebi ovde. Za sve imam rešenje, jer ovig puta nećeš mi pobeći." - Pridje mi, obrgli me oko struka i pogleda me direktno u oči kada zadnju rečenicu izgovori.

To je prvi put posle onog seksa da sam ga direktno u oči pogledala. Do sada sam izbegavala njegov direktan pogled.

,,Ti si moja. I imaću te kad gođ poželim i gde god poželim." - Skloni mi zalutali pramen sa obraza.

,,Ja nisam objekt." - Usudim se reći.

,,Posle onog što si mi priredila, ne zaslužuješ ništa više od toga biti. Sve dok ne zaslužiš da se prema tebi bolje odnosim."

U tom momentu naidje žena sa crnom suknjom i majicom. Čak su joj i cipele u crnom. Kosa joj je vezana u pundju i svaki pramen je na svom mestu.

,,Izvinite što Vas prekidam, gospodine. I gospodjice." -Klimne glavom u znak pozdrava ka meni. - ,,Da li bi ste hteli da Vam postavim već spremnjenu hranu ili novu da napravim. Nisam očekivala da ćete doći ovako kasno." - Obrati se Danijelu.

,,Napravi novu, Dragana. - Odgovori joj drsko.

,,Nema potrebe, možete i da nam podgrejete." - Žao mi je žene.

,,Poslušaj je." - Kaže Danijel Dragani.

,,U redu. Biće spremno za deset minuta i postavljeno. Da Vas podsetim?"

,,Ne. I podgrej za jednu osobu. Ja imam da završim nešto u gradu." - Okrene se ka njoj, a meni olakša time jer mi je bilo neprijatno zbog našeg položaja. Pitam se da li ona zna da me je on maltene kidnapovao, iako uopšte ne izgleda kao da sam kidnapovana. Uff. Ni sama ne znam kako da se osećam. Pitam se šta on to završava ovako kasno. Najbolje je ipak da ne znam. Možda ide neku drugu devojku da otme i preti. Šta ako ima više ovakvih kuća i devojaka u njima. O moj Bože. To mi do sada nije padalo na pamet.

,,U redu, gospodine." - Klimne glavom.

,,Još nešto, Dragana. Sutra ujutru nas očekuje ozbiljan razgovor. Imam par zahteva za tebe." - Doda pre nego što ode i ostavi nas dve same.

,,Umm...smem li ja sa Vama u kuhinji?" - Upitam nakon kratke pauze pune nelagodnosti.

,,Ne morate da mi persirate, gospodjice. Ja sam samo obična radnica. I naravno da možete. Možete raditi šta god poželite."

Čisto sumnjam da bih mogla otići odavde. Pomislim kada mi odgovori.

,,Zovi me Katarina i nemoj mi ni ti persirati." - Možda nije loše pričati sa njom, jer ću sigurno biti usamnjena ovde.

Možda bi mi ona pomogla izvući se od svega ovoga, ali znam da je moja sudbina sa Danijelovim.pečatom zapečaćena. Znam da nikada ne bih slobodna mogla živeti čak i da opet pokušam. Ovog puta sam stvarno duboko se uvalila.

Danijel me tretira kao objekt kada je u pitanju moja sloboda i seks. Ali sa druge strane nije me fizički povredio i dozvolio mi je slobodu bar u njegovom domu. To mi daje olakšanje.

_

Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo. 🌸