Njegovi demoni

IX - Promena

***

Kao da je vreme stalo dok sam ga gledala u te njegove prelepe nebesko plave oči i isčekivala bes koji ću ubrzo osetiti na svojoj koži. Znala sam da njegov okrutan pogled ništa dobro ne najavljuje.

Skrenuo je pogled sa mene i pogledao pravo u ridjokosu, kojoj idalje ne znam ime. Drhatala je od straha pod njegovim pogledom. I ona je svesna njegovog besa koja mu se isijava u očima.

Njegova pravila niko ne krši. I spreman je u svakom trenutku to da nam dokaže.

,,Mislim da sam bio dovoljno jasan kada sam rekao da joj nećete prići." - Izgovori keoz zube.

,,Ja sam njoj prišla!" - Slažem kako bi je spasila. Ona me pogleda krupnim očima u iznenadjenju, što Danijel i primeti, te mi ne poveruje.

,,Zaista?" - Vrati pogled na mene i nakrivi glavu u stranu, skenirajući me pogledom od glave do pete.

,,Da. Usamnjena sam i ona mi je pravila društvo." - Dodam.

,,Hm. Ja mislim da me lažeš. A znaš kakon prolaze oni koji me lažu?" - Upita me, a ja progutam knedlu u grlu.

,,Dva metra ispod zemlje." - Odgovori sebi na pitanje.

U tom trenutku kada to kaže, mislila sam da je to to. Da će me se večeras otarasiti zauvek. Da ću biti slobodna, ali u raju ili paklu nakon moje smrti.

,,Polazite za mnom. Obe. Odmah." - Okrene se i krene u pravcu lifta, te krenemo obe za njim u strahu da će ovo biti naša poslednja noć.

Kada smo ušle u lift on je pritisnuo dugme za četvrti sprat na kome nisam nikada bila. Plašim se da ne želim ni da znam šta se dešava tamo.

Očekivala sam tamo razne sprave za mučenje, oružje i siledzije koji su kivni da nas ubiju za Danijela.

Šta nas je dočekalo me je malo smirilo.

Na četvrtom spratu se nalazi sala za sastanke i njegova kancelarija.

Odmah iz lifta smo ušle u tu salu sa velikim stolom i stolicama oko njega. Sva je bila u staklu i video se prelepi Beograd noću.

Umalo mi nije zastao dah od takvog pogleda.

Nismo imale vremena da razgledamo, jer nismo na turističkoj destinaciji, već u životnoj opasnosti, te smo ga dopratile do vrata sa leve strane sale.

Ušavši u tu prostoriji shvatile smo da nas je doveo u njegovu kancelariju.

Oružje i sprave za mučenje nije bilo nigde na vidiku, što mi je dodatno olakšalo, ali idalje mi je bilo čudno što smo same ovde sa njim.

Bukvalno je sve pusto, što je i za očekivati jer je posle ponoći.

,,Zatvorite vrata." - Rekao je kada se navalio na veliki tamno braon sto, iza kog je fotelja i zid od stakla, kao što je i sala.

Ridjokosa je odmah po naredbi zatvorila vrata i napravila kratku pauzu pre nego što se okrenula i suočila sa Danijelom.

,,Šta ću da radim sa vama.Hm" - Stavio je ruku na bradu i zamislio se.

,,Katarina, dobro znaš da ne smeš pričati sa drugima osim sa mnom. Bilo koja vrsta kontakta je zabranjena. Nisam li bio jasan?" - Upita strogim glasom.

,,Jesi, ali....bila sam sama, falilo mi je da pričam sa nekim. Ti nisi bio tu." - Počnem igrati na kratu sažaljenja. Možda ima bar malo, trunka neka ljudskosti u njemu.

,,A ti? Jesam li bio jasan prema tebi?" - Upita ridjokosu koja izgkeda kao da će se svakog trena onesvestiti. Više nema one srećne i prepozitivne devojke u njoj kao što je do malopre bilo. Kao da je pored mene neka druga devojka.