Njegovi demoni

XXXV - Ljubav

,,Ti to ozbiljno?" Upitam iznenadjena.

,,Najozbiljnije."

,,U redu. Pristajem." Nasmejem se.

,,Dodji." Potapša nepovredjenom rukom mesto do njega na krevetu.

Legnem pored njega i prebacim ruku preko njegovog golog stomaka.

,,Drago mi je da si dobro. Mislim, i ovo je loše, ali nisi životno ugrožen.Mnogo si me zabrinuo."

,,Ništa strašno. U rame me je ranio. Dao mi je doktor lek protiv bolova. I trebam ići na previjanje."

Krenem da ga češkam po stomaku.

,,Jesi popio?"

,,Jesam. Boli me samo kad se pomeram."

,,Moraš da miruješ. Jesi gladan?"

,,Mnogo."

,,Super. I ja sam. Spremiću nam nešto da jedemo." Ustanem i sidjem u kuhinju.

,,Je l ti treba nešto, Katarina?" Upita me Dragana koja je sedela za trpezarijskim stolom.

,,Došla sam nešto da spremim sebi i Danijelu."

,,U rerni je čorba sa krompirom od danas. Možeš podgrejati. Danijel je voli."

,,Može. Hvala."

Izvadim iz rerne šerpu sa čorbom. Zatim nam sipam u tanjir i meni i njemu, te podregrejem u mikrotalasnoj.

,,Gde je poslužavnik?" Upitam kada ga ne nadjem.

,,U donjem delu radnog stola sa leve strane rerne."

I kao što je i rekla, tamo pronadjem poslužavnik i stavim nam sve što nam je potrebno na njemu.

Kada odem u našu sobu, Danijel umalo nije zaspao. Moguće da je od lekova.

,,Hej. Ne možeš spavati, a da nisi večerao. Pomoćiću ti." Razbudim ga glasnim tonom, te sednem do njega i stavim poslužavnik u krilo.

Zahvatim kašikom čorbu i približim njegovim usnama. ,,Hajde, am." Našalim se sa njim, te mu se obratim kao sa bebom da pričam. On izignoriše to i samo otvori usta i proguta.

U medjuvremenu dok hranim njega, uzmem i ja po neki zalogaj. I nakon dvadesetak minuta završimo sa jelom, te ja odnesem poslužavnik u kuhinju i vratim se.

,,Ostani večeras." Kaže mi Danijel kada ponovo legnem do njega.

,,Ostaću."

,,Zauvek?" Okrene glavu ka meni da me bolje pogleda.

,,Kako to misliš?" Zbunim se.

,,Rekla si da ćeš se vratiti."

,,Moram svoje stvari da spakujem prvo."

,,Platiću nekome da ti spakuje."

,,Ne dolazi u obzir. Ne želim da bilo ko dira moje stvari. Ja ću ih sama spakovati."

,,Dobro. Sutra onda."

,,Sutra." Zatvorim oči, jer mi se prispavalo u tom trenutku.

,,Katarina?" Čujem Danijela kako tiho pita.

,,Mm?" Promrmljam.

,,Volim te." Odgovori.

,,Volim i ja tebe."

***

MESEC DANA KASNIJE

Mrzim onu neizvenost kada znaš da će biti nešto, ali ne znaš šta očekivati. To mi se upravo dešava dok sa povezom na očima i Danijelom koji ide iza mene hodam ka nečemu nepoznatom.