Njegovi demoni

XVII - Igra sa vatrom

***
10. Jun 2017

,,Ne vidim zašto se sve žene lože na Bred Pita. Totalno precenjen lik." - Izusti Danijel dok sedimo u dnevnoj i gledamo film "Mr. and Mrs. Smith", koji sam već pet puta u životu pogledala. Danijel me je, na moju iznenadjenost, pitao da mi se pridruži.

,,To je zato što si muško. Čudno bi bilo da se i ti ložiš na njega." - Gurnem ga po ramenu, a on se nasmeje na moju glupu foru.

,,Vau. Pa ti imaš smisla za humor." - Potkači me.

,,Mislila sam da je to davno ustanovljeno." - Slegnem ramenima i nastavim da jedem kokice iz činije koja je izmedju nas dvoje.

Danijelova je ruka na naslonu garniture, i njegov palac dodiruje moje rame dok me nežno masira praveći kružne pokrete.

,,Zapravo, žene se lože i na Andjelinu Džoli." - Dodam.

,,Vi žene ste čudna bića."

,,Bolja od vas muškaraca." - Uzvratim.

,,Auć. Moj ego je povredjen." - Kaže sa ozbiljnošću, ali znam da se šali.

,,Da poljubim da prodje?" - Napravim "baby" facu sa napućenim ustima.

,,Mogla bi da se saviješ, pa da prodje." - Pogleda ka svom polnom organu.

,,Perverznjaku." - Odgurnem ga.

,,Vidi zbog tebe sam propustila pola filma. Nikako da ućutiš." - Ne znam kada sam dobila tu slobodu da pričam opušteno sa Danijelom, ali se jednostavno s vremenom desilo.

,,Rekla si mi da si ga već pet puta gledala. Koja je poenta da ga gledaš sto puta. Ne kontam."

,,Poenta je da ućutiš." - Stavim mu ruku preko usana kako bi ućutao.

,,Auu!" - Sklonim domah ruku nakon što me ugrize.

,,Da li si ti normalan!" Odgurnem ga.

,,Mislio sam da je to davno ustanovljeno." - Ponovi moje reči.

,,Dobro. Gledaću onda ostatak filma kada ti budeš na poslu. Više mi nije zanimljivo." - Ustanem sa garniture ali me njegova ruka na mojoj zaustavi, kada me povuče ka sebi i ja mu sednen u krilo.

,,Pustiću te da odgledaš do kraja. Evo. Ćutim." - Spoji tri prsta i prevuče preko usana kao da ih zakopčava.

,,Dobro."

Ostatak filma sam odgledala sedeći mu u krilu jer mi nije dozvolio da se sklonim.

Kada se pojavila crna slika na ekranu, a zatim razna imena i zahvalnice, Danijel mi je poljubio vrat.

,,Večeras te vodim na jedno mesto." - Prošaputa.

,,Koje?" - Srce mi zaigra zbog toga što je rekao i nada se probudi u meni, da će mi konačno dozvoliti da "izadjem u svet".

,,Ne nadaj se previše. Bićemo sami i bez ljudi. Nećemo ići u grad." - Na to se malo razočaram, ali svejedno se ne umanji uzbudjenje, jer ću konačno izaći. Do sada sam bila samo u dvorištu kuće i to uvek u pratnji sekjuritija i Dragane. Čovek iz sekjuritija ima aplikaciju koja otključava sve prozore i vrata, kao i rezervne ključeve kojim se takodje mogu otključati. Taj deo je Danijel izostavio reći, ali sam sama shvatila. Verovatno je mislio da bih ukrala ključeve. Nažalost, koliko god to priželjkivala, znam da bi posledice bile mnogo gore od ove izolacije u kojoj sam.

U dvorištu iza kuće je preveliki bazen i par puta sam se kupala u njemu i sunčala kada je bilo baš toplo napolju. I dalje nije dovoljno toplo kao što je u julu, ali je ipak dobro za kupanje. Ti izlasci napolje su mi pomogli da se opustim, ali idalje žudim za svetom, za ljudima i gradom. Svemu o čemu sam nekada mislila da je iritantno.

,,U koliko sati?" - Uzbudjena, poput nekog deteta, pitam.

,,U 8. " - Poljubi mi vrat, te me skloni da bi ustao.

,,Gde ideš?" - Upitam ga, kada se on zaputi ka izlazu.

,,Do grada. Doćiću u 8 po tebe. Vidimo se." - Odgovori mi pre nego što zatvori vrata.

,,Uff!" - Isfrustrirana uključim seriju da gledam. Najviše mrzim kada mi neko kaže da očekujem nešto, a mene previše zanima šta je.

,,Rekla sam ti da će upaliti." - Dragana se pojavi iza mene i uplaši me.

,,Prepala si me! Da nisi neki tajni agent? Bukvalno i ne primetim kada mi pridješ." - Stavim ruku na grudi i osetim moje agresivno kucanje srca.

,,Izvini. Samo što sam došla. Čula sam da je gospodin otišao." - Sedne do mene.

,,Dobro glumiš, Katarina. Vidim da si me poslušala." - Kaže nasmešivši se.

Pre mesec dana me je posavetovala da budem dobra prema Danijelu i glumim da mi se dopada. Da ga uverim da prema njemu stvarno nešto osećam. Da igram sigurnu kartu ka slobodi. Da će potrajati dugo, ali da će na kraju biti vredno izgubljenog vremena. Da ne žurim ko prošlog puta i ne prokockam njegovo poverenje ponovo, već da ga iznova gradim. Lepa reč gvozdena vrata otvara. Mislila je na to da pričam Danijelu šta bi on hteo da čuje. Da glumim da sam srećna s njim.

,,Izvežbala sam se. Možda sam rodjena za Holivud." - Uzvratim osmehom koji uopšte nije iskren.

Nemam hrabrosti da joj kažem da zapravo uopšte na glumim. Na početku jesam. Pokušala sam na sve načine da ga izbacim iz glave. Zavukao mi se ispod kože. Teče kroz vene i plašim se da vremenom dopire do srca. Usadio je svoje korene i raste. Htela bih da je moj smeh kada sam sa njim lažan. Da mi on smeta. Da mi je ponovo iritantan. Okej, nekada stvarno to ume da bude. Ali ne na onaj način kao što je nekada.

Bojim se svojih osećanja i svojih misli. Lažem Draganu kada joj pričam loše o Danijelu. Delom da uverim sebe da je to istina. A delom da joj pokažem da sam jaka i da mogu izdržati Danijelov pritisak i pokušaj da dopre do mog srca.

Teško je odupreti se njemu, kada noći provodimo kožom uz kožu. Rame uz rame. Zagrljeni zaspimo i tako se probudimo. Preko dana me dočeka buket ruža koji mi Danijel pošalje dok je na poslu. Uz ruže obavezno bute poruka, a u njoj "Mislim na tebe" ili nešto perverznije poput "Ne spušta se od kako si ušla u moj život".

Da ima lek protiv Danijela, popila bih deset tableta. Nažalost ostajem prepuštena na njegovu milost i nemilost.

,,Budi pažljiva Katarina. Niko se ne igra sa vatrom, a da se bar malo ne opeče." - Ustane i ostavi me samu sa mojim mislima.

_
Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸