Njegovi demoni

XXI - Rat i mir

,,Hajde da plešemo." - Pruži mi ruku Danijel, kada iznenadno ustane.

,,Pleši sa onom u koju si gledao." - Namrštim se i okrenem glavu.

,,Kao prvo nisam u nju gledao, već u poslovnog partnera iza nje. Kao drugo, ne želim sa nijednom osim sa tobom da igram." - Uhvati me za ruku i povuče, te ja ustanem.

,,Sigurno?" - Upitam gledajući direktno u njegove nebesko plave oči.

,,Najsigurnije." - Privuče me još bliže sebi i obgrli oko struka.

,,Ljudi gledaju, Danijele." - Prošaputam kada primetim nekolicinu uprtih očiju u nas.

,,Želim da svi znaju kakvu ženu imam pored sebe." - Stavi mi ruku na vrat i poljubi me.

,,Jesi li sada za ples?" - Upita me nakon poljupca.

,,Sada jesam." - Obmotam ruku oko njegovog lakta i krenemo ka podiumu gde uveliko plešu parovi.

Baš u momentu kada smo stigli do mesta gde se pleše, krenula je pesma "Ako te pitaju" od Petra Graša.

Danijel me privukao sebi i krenuli smo plesati sporim koracima u ritmu muzike.

,,Znaš...nisam ti do sada rekao. Nadao sam se da ćeš sama shvatiti, da mi..." - U tom trenutku mi se zamanta u glavi, te posrnem, ali mi se on nadje u pomoć i pridrži me da ne padnem.

,,Šta ti je? Katarina?" - Stavi oba dlana na moje obraze i natera me da ga pogledam u oči.

,,Meni stvarno nije dobro." - Oči mi zasuze jer mi je preko glave ova mučnina i vrtoglavica celog dana. Ne mogu od nje ni par sati uživati.

,,Idemo u najbližu kliniku." - Uhvati me za ruku, ali ga zaustavim.

,,Treba mi samo svež vazduh." - On na to klimne glavom i odvede me ispred hotela.

,,Pre nego što smo stigli bilo ti je muka od vožnje. Jesi sigurna da nije nešto drugo u pitanju?" - Pogleda me zabrinuto.

,,Ne znam. Iskreno, i danas mi je bilo loše ali nisam htela da ti kažem." - Odlučim da mu priznam.

,,Zašto nisi? Ne igra se sa zdravljem, Katarina!! Ostali bi kući! " - Poviši ton.

,,Zbog toga ti i nisam rekla! Znala sam da me ne bi poveo da sam ti rekla kako se osećam! Misliš da je meni lepo da sedim svakog dana kući?? Želim normalno da živim. Ne mogu više u onom zatvoru!!" - Sada ja povisim ton. Mučnina postane prošlost kada sve emocije koje sam zadržavala u sebi izadju na površinu.

,,A ko je kriv za to? Da nisi pobegla, ne bi do ovoga došlo!" - Uzvrati.

,,Ti si kriv!!! Niko drugi nije kriv!!! Ti si kriv za sve!" - Okrenem se od njega i sa suzama u očima krenem u pravcu ka kome vodi crveni tepih. Sreća je što nema nikog ispred i nisu nas čuli.

,,Gde ćeš Katarina?! Stani!" - Podje za mnom, ali ga ne poslušam.

,,Katarina, stani!" - Poviče za mnom.

,,Neću i šta ćeš sad?" - Okrenem se samo da mu to kažem i potrčim ka parkingu gde nam je auto.

,,Katarina..." - Prošaputa kada se nadjemo ispred našeg auta.

Kada zastanem, opet mi se vrati vrtoglavica i posrnem, a on pokuša da me uhvati i pomogne.

,,Ne dodiruj me!!" - Povičem te me pusti.

,,Moraš kod lekara." - Kaže mi smirenim tonom.

,,Ti moraš kod lekara jer nisi normalan!" - Odbrusim.

,,Zašto tako razgovaraš sa mnom? Šta ti je?" - Zbunjeno me pogleda.

,,Ti mene stvarno pitaš šta mi je? Pogledaj oko sebe? Držiš me zatvorenu poput neke životinje u zološkom vrtu!!" - Osetim potrebu da mu kažem sve ono što sam dugo zakopavala duboko u sebi.

,,Ja to radim jer mi značiš!" - Pokuša da mi uzme ruku, ali je sklonim.

,,Je l ti čuješ sebe?? Ljudima koji ti znače ne radiš to što ti radiš meni!!! Uff!!! Mrzim te! Ne! Mrzim što te ne mrzim! Mrzim što te volim!" - Okrenem se da ga ne gledam i krenem da skinem štikle koje su me užasno još na početku večeri nažuljale.

,,Šta si rekla?" - Upita me posle minut ćutanja, a meni u tom trenutku dodje do mozga šta sam zapravo rekla.

,,Ništa nisam rekla. Zaboravi!!" - Podignem štikle sa betona nakon što sam ih skinula.

,,Katarina, ne shvataš da to što si rekla menja stvari potpuno. Ja...Katarina, žao mi je što je sve ovako moralo da bude. Nisam znao da ćeš mi značiti ovoliko...ja nisam planirao da se zaljubim u tebe." - Konačno mi kaže kako se zapravo i on oseća.

,,Šta? Nema ono kliše "Volim i ja tebe"? Nakon svega što sam rekla??" - Još više me iznervira.

,,Valjda si do sada shvatila da ne umem da volim." - Uhvati me za desnu ruku, dok u levoj držim štikle. - ,,Katarina, pokaži mi kako se voli. Želim da ti uzvratim ljubav. I pružim sve što zaslužuješ."

Palčevima predje preko mojih obraza i obriše suze koje neumorno liju poput kapljica kiše na prozirima kad je nevreme.

Lako se preživi oluja u prirodi, ali teže ona u srcu. Kada dodješ do tačke kada ne znaš šta ćeš. Mozak ti govori jedno, i srce drugo, a telo...telo bi ga poput broda svojom lukom zvalo.

_

Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸