Njegovi demoni

I - Prvi susret sa njim

***

,,Ponekad poželim da ga mrzim, da zaboravim na njegove dodire i osećaje koje izaziva u meni. Koliko god se trudila ne mogu da ga izbacim iz misli, iz tela. Iz srca.Naša ljubavna priča je počela poput nekog filma, da bi svako pomislio da je kliše. Ja sam to pomislila. Sve se brzo odigralo, da ni sama ne znam kada sam ga tačno zavolela. Za kratko vreme mi je ušao pod kožu. Ah, kako sam se prevarila. Možda sam naivna ili samo glupa. Pala sam. Pala sam na njegove reči i svetlo plave oči. Našeg prvog susreta sećam se kao da je juče bilo, a tako bih volela. Tako bih silno volela da se nije ni desio." - Izgovorim dok gledam kapljice kiše kako udaraju o prozor i polako se slivaju niz staklo.

,,Rekli ste mi da se ne kajete zbog svojih postupaka." - nakon kratke tišine izgovori ljupka devojka.

,,Ne kajem se, ali da nije bilo tog susreta... Da nije bilo njega, ja sada ne bih bila ovde sa Vama, gospodjice Jakšić." - uputim joj osmeh i ako se tako nisam osećala.

,,Moram vam priznati da ste prilično sabrani za nekog ko je prošao kroz šta ste Vi prošli." - uzvrati mi osmeh.

,,A šta ste Vi očekivali? Psihopatu?" - čim to izgovorim, skinem joj osmeh sa lica. Njen izraz lica se pretvorio u onaj kada je nekome zaista neprijatno.

,,Izvinite, nisam tako mislila. Samo...rekli su mi..uhm..." - Prekinem je u njenom pravdanju.

,,Da sam psihički nestabilna?Da želim povrediti sebe?" - Dopunim je kroz osmeh.

,,Ne bih da Vas uvredim, ali da. Rekli su mi da ste skloni samopovredjivanju." - Skloni pogled u stranu, kada završi rečenicu. Po njenom ponašanju shvatila sam da je nova u svom poslu.

,,Recimo da je istina to što kažu...kako bi ste mi Vi mogli pomoći?" -Upitam je sa namerom da vidim kako razmišlja.

,,Ja sam tu da Vas saslušam." - Odmah odgovori.

,,I šta bi ste voleli da čujete?" - Podignem obrvu upitavši je.

,,Pričajte mi o Vašem prvom susretu sa njim."

,,Hmm.." - Zagledam se kroz prozor u plavetnilo i bele oblake obasjane suncem.

***
NEKOLIKO MESECI RANIJE
24. Mart 2017

,,Je l ti vidiš šta si uradio?!" - Derem se iz sveg glasa dok momak odlazi kao da se ništa nije desilo.

,,Haloo!! Tebi se obraćam idiote!" - Tek kada mu uputim uvredu okrene se i pogleda me nekim čudnim pogledom.

Krenuo je da se vraća, i brzim korakom se našao tik ispred mene. Pogledao je u moje grudi koje su se sada mogle videti kroz vinom natopljenu haljinu. Sreća, nosila sam brus ispod haljine ili bi ova situacija bila mnogo gora nego što već jeste.

,,Kako si me to nazvala?" - Podigne pogled i njegove plave oči se sretnu sa mojim braon.

Mogla bih da ga pregazim autom koliko sam trenutno besna na njega.

,,A kako si ti to mene gurnuo?" - Povisim ton.

,,Možda sam hteo da vidim šta imaš ispod haljine." - Podlo mi se nasmeje i pokaže rupice na obrazima.

,,Je l ti znaš da je ovo Valentinova haljina? Uff!!!" Predjem rukom preko fleke od vina.

,,Pa eto, izvini se tom Valentinu umesto mene." - Ne skida osmeh sa lica dok mi to govori.