Njegovi demoni

XXV - Stokholm sindrom

Nestrpljivo sam stajala ispred našeg stana. Ili mog bivšeg stana koji sam delila sa Miom.

Danijel me je dovezao i otišao na posao. Ispunio je obećanje i pustio me.

,,Idem!!" - Začuo se Mionin glas iz stana kada sam i drugog puta pozvonila.

,,Ne dolaziš iz Novog Sada, nego si u stanu!" - Dobacim, jer ne znam što joj toliko dugo treba da otvori.

,,Katarina!" - Poviče kada konačno otvori vrata i zagrli me jako.

Stajale smo tako ispred stana zagrljene sve dok nas komšinica nije prekinula pozdravom i čudnim pogledom.

,,Dobro jutro i Vama." - Uzvratim dok nas ona zaobilazi.

,,Udji!" - Povuče me Miona za ruku, te udjem zajedno sa njom u stan.

,,Koliko mi je nedostajalo. Ništa se nije promenilo." - Okrenem se u mestu kako bih razgledala stan.

,,Čoveče, kako mi je drago da te vidim. Mislila sam da neću nikada više, posle onog kada si pobegla od Danijela. Je l ti uradio nešto loše? Je l te maltretira??" - Upita me kad se smestimo na kauču u dnevnoj sobi.

,,Ne maltretira me. Zapravo se super ponaša prema meni. Na početku nije imao poverenja u mene i nisam smela napustiti kući osim kada bi me on izveo negde gde nema ljudi. Bila sam sa njim juče na proslavi."

,,Katarina, je l ti on rekao da mi ovo sve kažeš? Hoćeš da pozovemo policiju? Šta da radimo da te spasimo od njega? On nije normalan!!! Opasan je i kriminalac!" - Uzme i uhvati mi obe ruke.

,,Pričam ti istinu. Nije mi ništa rekao. Pustio me je, sada mogu da radim šta hoću. Čak mi je kupio telefon i upisao tvoj broj." - Izvadim telefon iz dzepa i pokažem joj.

,,Sad ti je prilika da pobegneš, Katarina. Nismo uspele prvog puta, al sad možeš. Pustio je te i kupio ti telefon, znači da ti veruje!!!" - Ustane naglo sa kauča i uzbudjeno mi kaže.

,,Stani! Stani....ja ne želim.da pobegnem. Ja želim da budem sa njim." - Otvoreno joj kažem.

,,Ali...on te je kidnapovao! Zatvorio te i sve ostalo!!" - Poviče.

,,Priznajem, nismo imali dobar početak, ali veruj mi da nije takav kakav ti misliš da jeste! Nikad nije digao ruku na mene! Samo mi nije verovao!" - Ustanem i ja sa kauča.

,,Katarina, on te je psihički zlostavljao!!! Nije normalno da tako razmišljaš!!! Govoriš kao neko ko....ima Stokholm sindrom! To je sigurno. Gledala sam film sličan tvojoj situaciji!! O Bože!! Moraš kod psihijatra!! " - Iznervira me njenim mišljenjem sa kojim se uopšte ne slažem.

,,Ti si za psihijatriju!!! Ja njega volim!!" - Ljutito izgovorim. Pokajala sam se što sam došla da je vidim.

,,Katarija, u redu je. Smiri se. Mogu zakazati termin kod psihijatra. Ja posećujem jednog od kako se desilo ovo sa Danijelom. Pomoći će i tebi." - Pokuša smireno da kaže kao da sam stvarno poludela i objašnjava sve ovo ludaku.

,,Ne treba mi psihijatar! Savršeno sam dobro, Miona!!! Ti ga ne poznaješ kao ja. Ne znaš kakav je prema meni. Nežan i obasipa me poklonima. Eto sad me pustio da živim normalno! Vidiš da sam došla kod tebe!" - Krenem braniti Danijela, jer ga predstavlja kao monstruma. Jeste da nije bio najbolji na početku, i uradio je neke stvari koje nisu bile normalne. Ali zar nismo svi monstrumi na neki način? Zar smo svi bez mana? Ne. On se menja. I to mi je najvažnije.

,,Slušaj. Želim da me podržiš u ovome. Znam da on nije najsavršeniji, ali trudi se. I mnogo je bolji nego na početku. Imali smo loš start, ali sada je sve super." - Uzmem je za ruku i ispričam joj ovi želeći da je ubedim da on nije takav za kakvog ga ona smatra. - ,,I ovo nije Stokholm sindrom niti bilo koji drugi sindrom! Ovo sam ja u ljubavi, Mia! Kada bi znala kako je on romantičan, i ti bi ga zavolela! Molim te ne osudjuj me. Ti i on ste mi sve na ovom svetu. Ti si kao familija. I sada ću imati sobstvenu porodicu. To mi mnogo znači." - Suze krenu i postanem jako emotivna.

,,Neću da te osudjujem. Nemoj da plačeš." - Zagrli me i stegne jako.

,,Moraš nas posetiti! I upoznati se bolje sa njim." - Kažem joj.

,,Ne znam baš da l je to dobra ideja. Iskreno, malo ga se plašim posle onog duga zbog koga te kidnapovao. Rekla sam ti da te neću osudjivati, ali to ne znači da ću se praviti da je sve to meni normalno i družiti se sa njim."

,,Ne moraš se družiti, ali bar mene podrži. Jer u narednom periodu biće mi tvoja podrška najpotrebnija." - Odlučim da joj kažem da sam trudna, jer ne bih to krila od svoje najbolje drugarice. Ja nemam majku, niti sestru, imam samo Miu. I nadam se da  će mi pomoći oko bebe.

,,Što? Na koji period misliš?" - Zabrinuto me upita.

,,Trudna sam." - Saopštim.

,,Kako to misliš trudna?" - Otvori širom oči i pogleda me šokirano.

,,Ja i Danijel ćemo imati bebu." - Dodirnem stomak i nasmejem se.

,,Mislim da mi nije dobro." - Sedne na krevet, a ja otrčim do kuhinju i natočim joj čašu vode.

,,Popij." - Dam joj času u ruke.

,,Kako se to desilo. Mislim...je l te naterao na to? Ili se to samo desilo?" - Popije vodu, pa mi kaže.

,,Iskreno...nismo koristili kondom, već ono " Izvadi  na vreme i moli se!". Jednostavno se desilo. Imali smo tonu seksa, bilo bi čudno da se nije desilo." - Bacim foru, te se ona na to nasmeje.

,,I kakav je u seksu? Očigledno odličan kada te omadjijao i ne želiš da ga ostaviš." - Udari me blago pesnicom po ramenu iz šale.

,,To se ne može opisati, već doživeti! Znači postala sam ninfomanka posle njega!" - Nasmejem se.

,,Znači neće biti ovo poslednja trudnoća."

,,Šalu na stranu. Potrebna si mi. Ne mogu ovo bez tebe." - Pogledam je sa nadom da će me podržati.

,,Ne bih to propustila ni za šta na svetu. Ti si mi kao sestra. Pa ja ću biti tetka!" - Ponovo me zagrli i meni opet suze krenu, ali od sreće, jer ću imati moju najbolju drugaricu uz mene.

,,Volim te!!" - Povičem dok smo idalje zagrljene.

,,Volim i ja tebe!" - Uzvrati.

_
Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸🙋🏻‍♀️