Njegovi demoni

IV - Prljavi ples

***

Ušli smo u njegov privatan lift i njime se odvezli na drugi sprat. Odmah po izlasku iz lifta automatski smo se našli u velikoj prostoriji koja se prostirala duž celog sprata. Oko nas su bile razne šipke i pomagala za seks, zbog čega sam bila zgranuta. Uočivši da smo sami, srce mi je još jače počelo kucati i nervoza je učinila svoje te mi se dlanovi oznojili.

Pogledala sam u njega koji me je čvrsto držao za ruku. Odjednom je pustio i krenuo ka šanku sa pićem i sipao sebi viski.

,,Hoćeš?" - Podigao je jednu obrvu, te sam samo odmahnula glavom, ostavši bez glasa nakon prizora koji sam ovde zatekla.

,,Šta čekaš?" - Upitao je začudjeno. Nakon što je uvideo da neće dobiti odgovor, dodao je. ,,Skidaj se."

Te dve reči bile su dovoljne da mi suze krenu, što ga je razljutilo.

,,Prestani da plačeš, već se skidaj. Nisi valjda mislila da ću igrati poker s tobom?" Nasmejao se podlo.

,,Ja...ne mogu." Odbila sam kroz suze.

,,Ne možeš da se skineš? Treba ti pomoć?" Ponovo se nasmejao i pokazao svoj savršen osmeh koji bi me u normalnoj situaciji ostavio bez daha.

,,Ne...ja ne želim da se skinem." Rešim iskreno da odgovorim, posle minuta ćutanja i razmišljanja o tome da li da kažem.

,,Pa vidi, dušo, mene ne zanima šta želiš. I ja bih hteo da je*em Bellu Hadid, pa vidi gde sam, ovde sa tobom." - Pokaže rukama ka prostoru gde stojimo.

,,Molim te..." - Samo to izgovorim, znajući da će razumeti zašto to kažem.

,,Molićeš me dok budeš pod mojim telom, a sad se skidaj. Ne znam da li si do sada shvatila, ali ja sam čovek sa malo strpljenja. A veruj mi, ne želiš znati na šta sam sve spreman. Ne bi ti se svidelo." Opet se nasmeje, a ja progutam knedlu u grlu. Srce mi kuca kao ludo od straha.

Strah te natera na nešto što nikad ne bi u životu uradio. Na nešto što mrziš. Neke natera da postanu hrabrije osobe, a neke natera da pognute glave skinu sako i otkopčaju košulju. Da zagrizu usnu jako kako ne bi jecale plačući.

Dok sam se skidala izbegavala sam da ga pogledam. Gledala sam u pod da ne bi videla taj njegov osmeh na licu koji je značio da je ovo njegova pobeda. Uspeo je da dobije ono što je hteo.

Kada sam ostala samo u vešu, usudila sam se da ga pogledam i pokajala se. Gledao me je očima punim žudnje, da sam se bojala njegove sledeće rečenice.

,, A sada pleši." Pokazao je kažiprstom na šipku koja je bili sa moje desne strane, na šta sam ga raširenih očiju pogledala.

,,Ne." Odbrusim. Zar mu nije dovoljno što sam naga pred njim. Zar to nije dovoljno poniženje?

,,Recimo da za svako tvoje ne po jedan će prst tvojoj drugarici faliti."

,,Ali pustio si je kući." Kažem drhtavim glasom.

,,Jesam, ali pod uslovom da ti uradiš ono što ja želim. Ja sam čovek od reči, ali pitanje je šta si sve spremna da uradiš da spasiš prijateljicu? Hm." Uputi mi ozbiljan pogled.

Ponovo pognem glavu i krenem ka šipki, kada se odjednom upali usporena muzika.

Uzevši u obzir da nikada u životu to nisam radila, ples koji sam izvela nije se mogao nazvati seksi plesom, a ni bilo kojim drugim plesom.

Dok sam se okretala oko šipke i spuštala do poda, sećala sam se filma koji sam gledala, u kome je bio ovakav ples, te nekako sam to izvela. Mada, nije mi ni bilo važno kako to izgleda, samo sam htela da to uradim kako bi izbegla njegovu ljutnju i posledice koje bi ona donela.

,,Stani!" U pola plesa zaustavio me njegov dubok povišen glas.

Na njegovu naredbu sam odmah prestala, znajući da nisam dobro ovo izvela. Ali zašto uopšte očekuje od nekog poput mene da mu pleše poput neke profesionalne striptizete?

,,Očajna si u ovome i prestani da mi kukaš, ubila si mi želju za ovim." Namršti se, a mene usreći njegovom izjavom. Znači da ću moći da idem kući? Zar ne?

Naravno, radovanje koje se dešavalo u mojoj glavi je iznenada prestalo, kada je ubio svaku moju nadu. ,,Obuci se. Odvešće te moj telohranitelj u sobu."

,,Nećeš me pustiti kući?" Tužno izgovorim, oblačući se najbrže što mogu.

,,Je l' to bio tvoj plan? Da užasno otplešeš i cmizdriš mi tu kako bi me se što pre rešila? Pa ne ide to tako, dušo. Zapamti, ti si naplata." Namigne i agresivno me povuče za ruku kada zakopčam dugme na sredini košulje.

Ubrzo se otvori lift i iz njega izadje Danijelova gorila koja me preuzme, stežući me za ruku jače nego Danijel.

Vukao me je do lifta iz kog je izašao, te smo se odvezli na treći sprat.

Po izlasku iz lifta, idalje me je vukao do jednih vrata na kraju hodnika u kom smo izašli iz lifta. Duž hodnika su bila razna vrata sa brojevima od 1 do 10. Pretpostavila sam da su to sobe sa goste koji dolaze u kazino.

Kada me je dovukao do kraja dugog hodnika, ispred nas su se nalazila crvena vrata sa brojem 10 i sa krupnim natpisom "Private". To je jasno stavilo do znanja svima da u tu sobu ne smeju ući.

Gorila je izvadila ključeve iz džepa i otkljucala vrata, te me gurnula u sobu. Jer me je jako gurnuo, pala sam na pod, te sam ga pogledala popreko. Zapamtiću mu ovo.

,,Ne moraš me gurati, mogla sam normalno ući, nisam se ni do sada opirala." S njim osetim hrabrost da mu se suprotstavim, dok sa Danijelom nije baš tako bilo.

Iskreno, mogla sam se opirati, i imala sam jaku želju da se opirem, ali znam da me to nikud neće dovesti. Danijel će na kraju ponovo pobediti, a ja ću opet morati da se ponozim. Samo se bojim da će sledećeg puta tražiti nešto više od plesa.

Gorila se samo nasmejala na moju izjavu i ljutite poglede, te izašla i zaključala vrata za sobom.

Ja sam ostala sama, te sam ustala i razgledala oko sebe.

Nalazim se, sudeći po nameštaju, u spavaćoj sobi sa velikim bračnim krevetom i nonćnim stočićima sa obe strane tog istog. Sa moje leve i desne strane se nalaze crna vrata, te sam oba otvorila iz znatiželje sta se nalazi iza njih. Kao što sam i mogla pretpostaviti, sa moje leve strane se nalazilo kupatilo, a sa desne prostorija jako mala za odeću, u kojoj je, po poznatom parfemu, Danijelova odeća. Tu su nekoliko crne i bele kosulje, sive trenerke i bele majice.

Poželim da ih sve pocepam, ali verovatno će i za to biti posledica.

Ušavši u kupatilo, odmah sam zapazila u ogledalu jako umornu devojku, sa crvenim očima i crvenim i nadutim licem. Jednom rečju, odvratna sam.

Umila sam se i legla na krevet, te razmišljala o Mioni i da li je dobro. Da li je stvarno pustio kući, i taj novac koji mu duguje ili ti dugovala, budući da sam ja naplata.

Toliko su mi misli.pomešane. Toliko pitanja, a odgovara nema. Nadam se samo da je Miona dobro i da je Danijel stvarno održao svoju reč.

Toliko sam bila zamisljena, da je malo falilo da ne čujem nečije korake koji su se približavali vratima moje sobe.

Plašim se da je Danijel koji želi nešto od mene, što mu ne želim dati.

Ubrzo se čulo lupanje ključeva i otključavanje vrata.

Srce mi jako kuca, da verujem i da osoba koja će upravo ući može da čuje njegove otkucaje.

***

Ostavite zvezdicu i komentar ukoliko vam se svidelo.
Izvinjavam se onima koji su dugo čekali.🌸