Njegovi demoni

VII - Lažno kupljena sloboda

***

Nakon dva sata spavanja u krevetu u kom sam izgubila nevinost, probudila sam se oblivena hladnim znojem zbog noćne more. Sanjala sam njega kako mi radi stvari koje želim da zaboravim.

Suze mi kvase obraze dok mi kroz glavu prolaze scene našeg odnosa.

Odlučila sam da kupljenu slobodu iskoristim, te sam ustala sa bolom izmedju nogu i drhtavim koracima sam otišla do vrata.

Stavila sam ruku na kvaku i sa osećajem nade sam je spustila. Srce mi je ubrzano kucalo, što od uzbudjenja, što od noćne more koju sam imala.

Lažov. To je prva reč koja mi je pala na pamet kada se vrata nisu otvorila.
Opsovala sam glasno i krenula udarati o ta ista.

Bes mi se pomešao sa tugom. Ne znam da li da više mrzim sebe što sam mu poverovala ili njega koji me je izmanipulisao i uzeo nešto vredno ponosa.

Mrzim ga iz dubine duše. Mrzim sebe još više.

To mi je bila zadnja misao pre nego što sam pala na pod i krenula plakati i vrištati iz sve snage.

***
15 April, 2017

Ponovo smo imali seks. Bio je grub i nipošto nežan kao prošlih nekoliko puta. Kao dobra sluškinja trpela sam i ćutala. Znam da ću jednog dana pobeći.

Nijednom me nije udario, ali mu nisam ni dala razlog. Znam da bi me mnogi osudili, ali oni nisu u mojoj koži. Ja ovo moram preživeti.

Kada je završio sišao je sa mene i legao na ledja.
,,Užasan mi je dan." Rekao je to kao da je meni mnogo bolje.

Ne samo što sam mu seks robinja već sam i psihoterapeut. Ponekad poželim da ga ugušim jastukom dok spava, ali znam da nisam dovoljno jaka da se izborim sa njim kada se naglo probudi.

Zato strpljivo brojim dane i čekam prilika da mi se ukaže, kada ću zauvek pobeći iz ove svakodnevne noćne more.

Kada nemamo seks, uveče sam sama, za šta se uopšte ne bunim. Ponekad mogu da čujem muziku koja dolazi od donjeg sprata koji je namenjeg striptizu. Tamo sam često. To je jedino mesto gde smem ići, jer svaka mušterija ne bi se usudila da se zameri Danijelu, samim tim neće mi nikad pomoći. Danijelove reči su to bile pre nego što mi je dozvolio da idem tamo.

Nisam imala pametnija posla jer sam se strašno dosadjivala. Bila mi je razonoda sedeti za šankom i ispijati vino, tačnije daviti se u vinu dok ne spere svu moju tugu i pomogne mi da zaboravim. Nažalost Danijel je uvek tu da me podseti zašto sam ja ovde.

,,Misliš da me moja rodbina traži?" Palo mi je na pamet i odmah sam ga ne razmišljajući upitala.

,,Pobrinuo sam se za to. Misle da si otišla za Nemačku i da tamo radiš...oh da, ne želiš da imaš kontakt sa njima." Rekao je nonšalantno okrenuvši se ka meni. Krenuo je rukom da mazi moje telo od vrata ka dole.

,,Kako si to uradio?" Pogledam ga direktno u oči, dok mi se neka bol stvara u grudima, a jeza me prolazi zbog njegove ruke.

,,Imam tvoj telefon. Pametna si, možeš da predpostaviš." Slegnuo je ramenima i nasmejao se.

Poželim da mogu da mu sednem na lice i ugušim ga zadnjicom!

Mislim da sam prolupala, ili je flaša vino koju sam prethodno popila.

,,Nedostaju mi." Osetim suzu kako mi se spustila niz obraz.

,,Pa nije moj problem." Ustao je naglo i tako go izašao iz sobe bez trunke srama.

Ostavio me je sa mislima o mojim bližnjima i tome koliko ga mrzim.

Strpljenje. To je ono što mi je potrebno. Pored snage naravno.

Strpljenje da sačekam taj dan kada ću istinski biti slobodna, makar bežeći celog života.

Snaga da izdržim nadolazeće dane i Danijelov temperament.

Mislim da je bipolaran. U jednom trenutku je toliko srećan da mu se sjaj u očima može videti kao kod deteta koje je dobilo omiljenu igračku. A onda u sledećem je iznerviran zbog obične sitnice, kao što je moja zavezana kosa, jer on obožava kada mi je spuštena. Dodje mi da u inatu je nosim zavezanu celog života.

Nemam noćne more, ali živim već dugo u jednoj.

Noćima bi razmišljala zašto me taj čovek toliko želi. Može imati milion drugih. Zar mu nije dovoljno to što sam više puta spavala sa njim i dala svoju nevinost koju sam čuvala za onog pravog.

Onda se setim da je Danijel psihopata.
Psihopata sa telom grčkog boga. Sa pločicama i mišićima koji ukazuju na činjenicu da je on često u teretani.

U zadnje vreme sam počela više da uživam u našem seksu, da se zapitam ponekad da nisam ipak ja psihopata.

Možda sam stvarno luda. Možda sam navikla na to da imam odnose sa njim da mi je to postalo normalno.

Iako ponekad uživam u našem seksu, to ne umanjuje činjenicu da bih bila najsrećnija osoba na svetu ukoliko bi ga neki auto ili autobus pregazio. Možda da ga ubije neki muž njegove ljubavnice ako je ima.

Tu dolazi pitanje, da li on spava sa još nekom ženom? Ukoliko da, neka je dovede umesto mene. Ne bunim se.

Želim kući. Želim tu slobodu koju mi je odavno obećao, slagavši da će mi je dati nakon što spavam sa njim.

Smejao se dok sam ja plakala i zahtevala da me pusti. Sada čekam dan kada ću se ja smejati njegovom porazu. Živim za taj dan.

***

Izvinite ponovo na dugom čekanju, jednostavno mi je falilo inspiracije a ponekad i vremena.

Ostavite komentar i zvezdicu.🌸