Njegovi demoni

XXIV - Borovnica

,,Čestitam Vam ponovo. I krvna analiza je pokazala da ste trudni." - Saopšti nam doktor u njegovoj ordinaciji nakon čekanja na rezultat vadjenja krvi.

,,Hvala." - Nasmešim se.

,,Jedan od naših ginekologa Vas čeka u njegovoj ordinaciji za ultra zvuk. On će Vam tačno reći u kojoj ste nedelji. Pokazaću Vam gde je on." - Ustane nakon što to izgovori.

Doktor nas odvede do ginekološke ordinacije u kojoj nas je čekao ginekolog.

,,Dobro jutro, gospodjice i gospodine Petrović." -  Rukuje se sa nama. -,,Ja sam Miroslav Nikolić." - Predstavi nam se. Na njegovo predstavljanje Danijel se nasmeši, jer je doktor pomislio da sam udata za njega. Odlučim da prećutim.

,,Možete leći ovde i raskomotiti se dok ja pripremim gel." - Pokaže rukom na kožni crni ležaj.

Kada legnem, ja podignem majicu, te doktor uzme aparat i namaže ga gelom i nasloni na moj stomak. Naježim se od hladnoće gela.

,,Malo je čudno na početku ali se naviknete." - Kaže ginekolog.

,,Ovde je fetus. Sada je veličine borovnice. Još je rano da čujemo otkucaje, ali moguće ih je čuti za dve nedelje, jee ste sada u sedmoj nedelji trudnoće. U mojoj dokumentaciji piše da vam je zadnji dan menstruacije bio 30. april. Po mojoj proceni porodićete se početkom februara. Naravno, pratićemo tokom trudnoće kako se razvija plod, ako odlučite da budem Vaš ginekolog."

Dok doktor priča, pogledam u Danijeka koji sa osmehom gleda u monitur na kom je prikazana naša beba. Na mom licu je takodje osmeh, jer u mom stomaku raste jedan mali život. Iako smatram da nisam spremna za ovaj izazov, nema na svetu lepšeg od majčinstva. I potrudiću se da bebi pružim najbolje.

Osetim Danijelovu ruku na mojoj i to me još više razneži, te zaplačem.

Imaćemo bebu. Malo biće koje će zavisiti od nas i ugledati se na nas.

.....

Nakon pregleda smo se vratili kući i odlučila sam da uramim sliku naše bebe, koje nam je ginekolog odštampao.

Dok stavljam sliku u beli ram kojeg mi je Dragana pronašla, osetim Danijelove ruke oko mog struka.

,,Imam poklon za tebe." - Šapni me na uvo te me ugrize za njega.

,,Koji?" - Završim sa uramljivanjem, te ostavim sliku na noćni stočić pored moje strane kreveta.

,,Izvoli." - Pruži mi kutiju sa slikom iphone telefona.

,,Molim?" - Uzimam iznenadjena i nasmejem se.

,,Otpakovao sam telefon i stavio karticu u njega, samo sam ga opet zapakovao. "

,,Ali..." - Promrmljam otvorivši kutiju.

,,Zaslužila si. Obećao sam ti normalan život. Možeš da radiš šta god poželiš. Osim da me ostaviš. To ne bih podneo." - Privuče me sebi te ga snažno poljubim, konačno potpuno srećna jer sam dobila slobodu koju san tražila.

,,Kad udješ u kontakte naćićeš moj broj i još jedne osobe koja znam da ti veoma znači."

Sednemo na krevet i ja uključim telefon, te pronadjem njegov kontakt, kao i Mionin. Od sreće zaplačem, jer mi je previše nedostajala. Pisala sam joj pisma, ali nisam dobijala njena.

,,Hvala ti." - Zagrlim ga snažno.

,,Hvala tebi, Katarina." - Poljubi me u čelo.

,,Vozač ti je 24 sata na raspolaganju. U bilo koje doba možeš izaći i on će te odvesti. Možeš i sama voziti, ali povedi nekog iz obezbedjenja. Postoje ljudi sa kojima nisam u dobrom odnosu. Ne želim da Vam se nešto desi." - Stavi ruku preko mog stomaka.

,,Vozač zna adresu moje firme. To je ona gde smo bili pre par meseci. Ako ti zatrebam, znaš kako da me dobiješ ili ćeš znafi gde da me nadješ. Ja moram da se vratim poslu. Imam sastanak za sat vremena. Javi mi gde ideš pre nego što izadješ i to bi bilo to." - Nastavi.

,,Mogu ti odmah reći da idem kod Mione." - Kažem uzbudjeno sa osmehom na licu.

,,Ako hoćeš, mogu odmah da te ja odvezem, kada već idem."

,,Može. Samo da je kod kuće. Pozvaću je. Mislim da će se mnogo iznenaditi." - Kažem i pozovem je.

Zvonilo je dva puta, i tek na treći pokušaj se javila.

,,Halo? Ovde Miona. Ko je to?" - Začujem njen nežni glas i od sreće bih mogla da puknem.

,,Miona, ja sam. Katarina." - Uzbudjeno kažem.

,,Katarina!!! Kako si?? Nisi mi dugo pisalaaa!! Kako me zoveš??? Jesi u opasnosti??? Šta se dešava?" - Čujem njen uplašeni glas.

,,Dobro sam. Ispričaću ti sve kada se vidimo. Znam da je ovo ko iz vedra neba. Danijel će me dovesti kod tebe. Jesi li kući?" - Rešim da joi sve ispričam uživo, a ne preko trlefona.

,,Jesam. Uhm. Dobila sam otkaz posle onog mog iznenadnog nestanka. Šefu se nije svidelo što sam bez najave bila odsutna par dana sa posla. Dodji. Jedva čekam da te vidim!!" - Čujem po njenom glasu da joj je zaista drago. Dugo godinama smo najbolje prijateljice.

,,Dolazim za...pola sata?" - Pogledam upitno u Danijela, a on klimne glavom.

,,Požuriii!!!" - Uzbudjeno kaže.

,,Imam mnogo toga da ti ispričam!! Nedostajala si mi previše!!!"

,,Ti si meni još više!!! Neko zvoni, moram da otvorim. Vidimo se za pola sata!!" - Povisi ton da to zadnje što je rekla istakne, pa spusti slušalicu.

Toliko mi je drago što sam je čula i što ću je videti da bih skakala od sreće poput tinejdzerke.

,,Vodi me Danijele. Odmah!" - Uzmem ga za ruku i izbudjeno povučem.

,,Slatka si mi tako srećna. Želim od sada uvek takvu da te gledam." - On me povuče sebi i stavi dlanove na moje obraze.

,,Želim da budem bolji prema tebi. Potrudiću se." - Doda.

Kažu da su oči ogledalo duše. U njegovim se videla iskrenost. A u mojim čista sreća.

Odjednom mi je život krenuo na bolje. Konačno me Bog pogledao i rekao mojoj patnji kraj. Možda je naš odnos onako započeo, kako bih cenila više stvari koje sam imala. Slobodu, prijateljicu, posao.

Možda moj život tek sada počinje. Sa malim bićem u mom stomaku i prezgodnim muškarcem pored mene.

_
Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸🙋🏻‍♀️