Njegovi demoni

XIX - Šansa

***
5. Jun 2017.

,,Odlučio sam da ti dam šansu da mi dokažeš da si uz mene, a ne protiv mene." - Progovori Danijel, dok doručkujemo u trpezariji. Pre našeg izlaska jedva je nalazio vremena da dorčkuje sa mnom, a od tada radi to svakog dana.

,,Mislila sam da sam ti to već dokazala." - Obrišem usta salvetom te mu odgovorim.

,,Večeras imam proslavu povodom otvaranja novog hotela mog poslovnog prijatelja. Želim da podješ sa mnom. Bez ijednih spletki." - Pogleda me popreko, a ja ae uzbudim.

,,Šališ se? Je l ovo neki test da vidiš moju reakciju?" - Mislila sam da nikada neće doći dan kada će me pustiti da izadjem u javnost, pa makar bilo to sa njim. Izašli smo samo jednom i to sami, na brdu bez ljudi.

,,Je l ti izgledam kao da se šalim?"

,,Ne, ali mislila sam..." - Zaćutim kada on prekrsti ruke.

,,Znači ne želiš da ideš?" - Ustane i krene ka izlazu.

,,Ne!!! STANI!! Hoćuu!!" - Povičem kada potrčim za njim.

,,Doćiću u 20 sati po tebe. Svečano se obuci, naćićeš sve u tvom garderoberu. Spremio sam za tebe. Upakovano je u crnoj kutiji. To obuci ili nećeš ići." - Pridje mi i poljubi me u čelo.

,,Čuvaj se." - Uputi mi te izadje.

A ja skočim od sreće i nasmejem se zbog uzbudjenja. Ovo je i bolje nego onaj izlazak sa Danijelom.

Moja sreća ne potraje dugo kada osetim bol u želudcu i osetim da mi kreće nešto iz grla, te pojurim ka toaletu. Ispovraćam sve ispred wc-šolje kada ne stignem na vreme da to uradim u nju.

,,Draganaa!!!" - Dozovem kućnu pomoćnicu i moju sada dobru prijateljicu.

Nakon pet minuta ona se stvori iza mene, sve zadihana, a iza nje i security tip koji stoji uvek ispred vrata.

,,Je l sve u redu gospodjice?" - Upita tip pre nego što bi Dragana išta upitala.

,,Ostavi nas nasamo, Gorane, ja ću joj pomoći." - Odgovori Dragana umesto mene.

,,Moram pozvati gospodina Danijela." - kaže Goran.

,,Nee! Samo sam pojela nešto pokvareno. Samo to." - Sigurno je samo to u pitanju, kažem u sebi.

,,Ostaviću vas nasamo onda." - Izadje Goran i ostanemo same, a Dragana me za to vreme čudno gleda.

,,Jesi li dobro?" - Upita me kada se začuje zatvaranje ulaznih vrata.

,,Od juče me boli želudac. Mislila sam da će proći. Možda sam se otrovala hranom." - Slegnem ramenima.

,,Čisto sumnjam, jer sve što si ti jela jela sam i ja i gospodin Danijel." - Pomogne mi da ustanem i skloni mi pramen kose sa lica.

,,Hajde da se umiješ. Biće ti bolje da se rashladiš."

Poslušam je te umijem lice.

,,Okupaću se, vidi kakva mi je kosa. Ali prvo da počistimo ovaj nered." - Pokažem na moju masnu kosu a onda i na nered koji sam napravila povraćanjem.