Njegovi demoni

XX - Proslava

***

,,Prelepa si." - Rekao mi je Danijel, sklonivši mi zalutali pramen sa lica.

Nisam htela preterivati sa šminkom, pa sam se odlučila za ajlajner i crveni karmin koji parira mojoj haljini. Naravno, morala sam staviti tečni puder jer izgledam kao zombi posle mučnine. A ona je, hvala Bogu, prošla. Bolje se osećam nego što sam danas. I nadam se da će to tokom cele proslave biti tako.

,,Hvala." - Nasmešim se, a on prisloni svoje usne na moje.

,,Nemoj me razočarati i uraditi nešto da oboje zažalimo. Ovog puta ti preko toga neću preći." - Otvori suvozačeva vrata svog Range Rover-a da ja udjem.

,,Nećeš se pokajati što si me poveo, obećavam." - Poljubim ga u obraz i krenem da sednem , a on me povuče za ruku i zaustavi.

,,Nedostajala si mi." - Uhvati mi krajeve ispeglane kose i popravi mi frizuru.

,,I ti si meni." - Poljubim ga.

Iako ovi osećaji nisu normalni, i možda me na kraju skupo koštaju, ja ne mogu da glumim suprotno od onog kako se osećam. Ne pred njim. Kada sam sa njim, on budi u meni neke osećaje koje nikada nisam iskusila.

,,Zaveži pojas. - Upozori me te to i uradim, a za to vreme on sedne u auto i upali ga.

Tokom vožnje mi se vratila mučnina. Ne istom jačinom kao ujutru kako mi je bilo, ali dovoljno da se bojim da ne povratim po kožnim sedištu Danijelovog skupog auta.

U sebi sam se molila da me prodje. Ne sumnjam da pravim kisele face, jer me Danijel pomazi po kolenu i upita -,,Jesi li dobro?" Čuje mu se zabrinutost u glasu.

,,Jesam. Jesam. Samo mi bude ponekad muka od vožnje autom." - Slažem sa nadom da mi poveruje.

,,Trebala si mi reći, kupio bih ti lek za mučninu. Hoćeš da stanemo malo?" - Pogleda me, a ja odmahnem glavom i okrenem glavu ka prozoru.

Naravno, Danijel je tvrdoglav i uvek uradi po svom. Zato i ubrzo stane pored puta.

,,Prijaće ti svež vazduh. Hajde." - Izadje, a zatim i ja za njim.

Nasmejem se dok ga posmatram, jer mi je sladak kada brine. Na početku sam mislila da je kamenog srca i bez duše, ali .i je vremenom dokazao da se iza ovog temperamentnog čoveka krije nežan momak. Trebalo mi je vremena da to shvatim i znam da ne grešim u mojoj proceni.

Mnogi bi očekivali da imam nešto u planu. Da sam isplanirala beg od njega. I da mi je ovo velika prilika za to. Naprotiv. Nisam glupa i znam da me on ne bi poveo tek tako. A isto tako znam da bi me uvek našao.

Jedini izlaz bi mi bila smrt. Imala sam dosta vremena da razmislim o svemu. I došla sam do tog zaključka. Ali on nije nasilan prema meni. Dobila sam više poklona nego što bi žena mogla poželeti. Jedini problem je sloboda koju mi je uskratio. I to želim po svaku cenu nazad.

Možda sam luda, poludela skroz. Ali ja ne želim da njega nema u mom životu. Ja želim da se samo slobodno krećem. I ovo mi je prilika da mu dokažem da sam uz njega.

,,Zašto me tako gledaš?" - Upita me kada primeti da pogled ne sklanjam od njega.

,,Razmišljam o tome kako umeš da budeš tako nežan i brižan. Kao da nisi isti onaj muškarac na početku naše veze. Neću pominjati kako smo došli do ovog trenutka." - Prekrstim ruke jer mi je hladno.

,,A mi smo u vezi?" - Skine svoj sako i stavi ga na moja gola ramena.

,,Šta god ovo bilo." - Malo mi je neprinatno jer sam ne razmišljajući to rekla.