Njegovi demoni

XXVII - ,,Oprosti mi"

,,Imate posetu, gospodjice." - Kaže mi doktor, nakon što se probudim posle date inekcije za smirenje.

,,Ne želim nikoga da vidim." - Odgovorim bez reakcije.

Doktor samo klimne glavom i izaće iz sobe, ali se nakon nekoliko minuta ponovo vrati.

,,Gospodin Petrović insistira da Vas vidi." - Kaže mi sa zabrinutom facom.

Danijel mu je definitivno pretio.

,,Ako kažem da ću je videti, ja ću je videti." - Upadne Danijel u sobu bez kucanja. U tom trenutku se ubrza moj puls i začuju se ubrzani otkucaji srca preko monitora.

,,Odlazi, Danijele. Ne želim da te vidim." - Sama njegova pojava budi u meni tugu koju su doktori inekcijom potištili. Budi u meni ludilo.

,,Katarina..." - Pridje i uzme mi ruku i krene je poljubiti, ali je sklonim iz njegove.

,,Šta hoćeš više od mene? Nisi li dovoljno učinio?" - Htela bih da mu okrenem ledja, ali ne mogu zbog bolova.

,,Ostavite nas nasamo, doktore." - Okrene se prema doktoru.

,,Ja bih Vas zamolio da Vi izadjete. Gospodjica, očigledno, ne želi da vas vidi. Uznemiravate je." - Odgovori mu doktor i time ga isprovocira.

,,Bolje bi Vam bilo da izadjete, doktore. Ne želite sa mnom da se kačite. Ako ne želite otkaz, onda prošetajte."

,,Ja.." - Krene doktor da kaže, ali ga Danijel prekine.

,,Napolje! Ili da pozovem Vašeg šefa? Ja plaćam sve i ja mogu da odlučujem koga će ona videti!!" - Kaže iznervireno sa povišenim tonom.

Doktor me pogleda zabrinuto, zatim se okrene i izadje. Ja ostanem sama sa Danijelom.

,,Ja...mnogo mi je žao, Katarina. Sve bih dao da mogu da je spasim...naša beba...imam toliko para da mogu kupiti šta god poželim. Ali te silne pare ne mogu nam vratiti dete. Katarina..." - Spusti se na kolena ispred mog kreveta.

,,Uništio si mi život, Danijele." - Kažem, dok suze krenu da se slivaju niz lice i padaju na jastuk.

,,Trudim se, Katarina. Stvarno se je*eno trudim."

,,TAKO ŠTO ME VARAŠ!" - Povičem.

,,Veruj mi. Nisam te prevario!! Ta žena je mene poljubila! U tom momentu si naišla. Nikad te ne bih prevario! Ja jesam sve, ali preljubnik nisam!" - Uzme mi ponovo ruku i stisne je, tako da ne mogu da je izmaknem.

,,Zašto bih ti verovala?? Daj mi jedan dobar razlog!!! I sam si rekao da ne umeš da voliš! Ko zna šta si me sve slagao...gadiš mi se. I pusti mi ruku, boli me! Dovoljno si mi naneo bola."

,,Molim te, oprosti mi...." - Pusti mi ruku.

,,To što si varao, to bih ti oprostila. Ali to što si mene, to ne mogu."

,,Ali nisam te prevario. Stalo mi je do tebe!"

,,Odlazi Danijele. Pusti me na miru da patim, čoveče! Zar ne vidiš da mi je teško??" - Pokažem rukom ka mom licu.

,,Vidim. I meni je teško takvu da te gledam. Dao bih sve da mogu vratiti vreme." - Ustane.

,,Dala bih sve da te nisam upoznala."

,,Nemoj tako, Katarina. Ti si nešto najlepše što mi se desilo."

,,A ti moje najgore."

,,Dobro. Otićiću, ali znaj da ću ti dokazati da sam u pravu. Evo, videćeš." - Pridje mi i poljubi me u čelo.

,,Nemoj da se vraćaš!" - Povičem za njim.

,,Znaš da hoću." - Okrene se da me pogleda pre nego što izadje iz sobe.

***

,,Rekla sam ti da on nije za tebe."

,,U redu je, Miona. Ne moraš mi to sad trljati na nos."

Miona mi je došla u posetu nekoliko sati nakon Danijela. On joj je rekao da bi mi prijalo da je vidim. Prijalo bi mi da njega nikad više ne vidim! On zna šta mi prija. Idiot!

,,U redu. Nego, jesi li ti dobro?"

,,Je l ti izgledam dobro? Iskreno, više me boli duša nego telo. Rane na telu će zaceliti, a kako će one na duši?"

,,Dušo. Da nije bilo mene..sve bi bilo drugačije." - Pogne glavu.

,,Miona, ja sam kriva što sam ga zavolela. Nisi ti za to kriva. Krivo je moje srce i mozak koji je zabagovao kada sam ga upoznala." - Bude mi krivo što krivi sebe za ovo kako se sada osećam. Nije ona znala da će on takav ološ biti.

,,Mnogo mi je žao, Katarina. Nisi ovo zaslužila." - Krene plakati.

,,Sanjala sam da je držim. To me više boli nego Danijelova izdaja. Mislila sam da ću imati svoju malu porodicu. Bukvalno sam živela u prelepom snu, a onda se probudila u noćnoj mori! Sve se srušilo u nekoliko minuta."

Ne mogu da ne krivim sebe za gubitak bebe. Da nisam trčala, ne bih se saplela i pala. Iako želim da okrivim Danijela za sve, svesna sam svoje krivice. U momentu kada sam ga videla prilepljenog za onu devojku, u meni se bws probudio, gorčina koja mi nije dala mira da ga gledam ni minut duže. Potrčala sam niz stepenice, želeći da pobognem od njega. Zbog moje nemarljivosti sam izgubila radost i početak nečeg najlepšeg.

,,Posle svake kiše dodje duga. Proćiće i ovaj težak period. Veruj mi, biće opet sve kako treba. Nemoj gubiti nadu. Sad bih te zagrlila, da nisi u bolovima." - Dodirme mi ruku umesto zagrljaja.

,,Mislim da će mi ipak trebati onaj psihijatar kog si mi nudila."

,,Najbolja je. Meni je mnogo pomogla." - Kaže sa osmehom.

_
Ostavite zvezdicu i komentar.🌸

Za ovaj nastavak me je inspirisala pesma "Tugo nesrećo", što se može prepoznati u tekstu.🙋🏻‍♀️