Zabranjeni raj

Petnaesto poglavlje

Bila sam budna kada je Lukas odlučio da se išunja iz kreveta.
Odnosno, prebacio je svileni pokrivač preko mene i ustao. Čula sam prigušene, lagane korake po podu pre nego što je skoro nečujno zatvorio neka vrata. Trenutak kasnije čulo se šuštanje vode u kupatilu, a ja sam ostala da ležim u mraku sobe, u kojoj je jedina svetlost bila mesečina koja je pronašla svoj put kroz tanki otvor zastora na prozorima. Sklopila sam oči, razmišljajući šta će ovo značiti za naš odnos za nas.

Više ništa neće biti isto.

Lukas i ja prešli smo granicu koje smo se dugo držali. Ako je greh značio da ne treba da mi se dopadne najbolji drug mog pokojnog verenika, onda sam ga odavno počinila. Ugrizla sam se sa obraz, prisećajući se ekstaze kojom sam se prepustila. Lukasovim poljupcima, opojnim ugrizima, zaranjanjima. Lizao me, grickao, ljubio, uzimao na sve moguće načine. U tom ludilu strasti dopustila sam sebi da dam i uzmem sve što mi se u tom trenutku nudilo, ali sada me je izjedala krivica.

Krivica što sam se prepustila jedinoj osobi kojoj nisam trebala. Krivica što sam izdala Kolina. Ali zašto sam onda jednim delom osećala užitak zbog tog greha? Davalo mi je adrenalin, dizalo na noge i bacalo na zemlju uz veliku vrtoglavicu – saznanje da sam uradila jedinu stvar koju nisam smela, koje sam se plašila, a najviše sam je žudela. Žudela sam za Lukasom Vulfom, na jedan zabranjen, opasan i pohlepan način.

Čula sam kada su se vrata otvorila, nakon čega su se čuli koraci lagani kao pero. Krevet je ulegao pod njegovom težinom, povlačeći deo prekrivača ka sebi.

„Gotovo čujem tvoje misli“, prošaputao mi je Lukas na uvo, prebacujući ruku preko mene. Ukočila sam se, misleći da se pravim da spavam ali me je očigledno prozreo. Očekivala sam hladnoću u njegovom pogledu kada sam se okrenula, ali pogled mu je bio usredsređen na meni. Ruka mu je i dalje bila na mom struku kada sam podigla pogled. Spustio je glavu, rastavivši usne; prislonio je lagani poljubac na moje čelo.

„Mogu li da znam o čemu to toliko razmišljaš?“, čekinje njegove brade grebuckale su me po licu, a osećala sam ih i na nekim drugim delovima tela kada mi je sevnulo sećanje. Spustila sam pogled ka njegovim golim grudima.

„Zar je toliko uočljivo?“, nervozno sam se osmehnula.

„Nije, ali ja te poznajem. Ne možeš da se pretvaraš da spavaš pored mene, osećam to. Nešto nije u redu“, namrštio se, kada sam šarala očima po njegovom lepom licu, „Kaži mi.“

„Nije važno“, osetila sam kako me je stegao za struk kao da će me time naterati da ga pogledam.

„Tejt. Reci mi“, zahtevao je, nagoveštavajući upornost.

„Ne želim da mislim na to. Nije nešto o čemu bi trebalo da se priča u ovom trenutku“, Lukas se ukočio ispod mene i u tom trenutku sam znala da je ukapirao. Poznavao me je dovoljno da zna sve moje mane i načine razmišljanja.

„O Kolinu je“, to nije bilo pitanje, već zaključak.

„Znam šta misliš sada...“, započela sam, pravdajući se ali me je preduhitrio u tome.

„Ne, pusti mene“, zastao je na trenutak, pa nastavio, „Znam da osećaš krivicu. Nemoj. Poneo nas je trenutak koji je već trajao neko vreme. Odrasli smo ljudi koji sasvesno postupili. Bog zna koliko sam pokušao da ti se oduprem... žena si koju ne smem da imam, a želim te više nego bilo koju drugu“, pomazila sam ga po obrazu, upijajući njegovu pojavu. Uzdahnula sam, gricnuvši se za usnu.