Zabranjeni raj

Trideset treće poglavlje

„Kada sam video onu sliku... jebote. Stvarno me tako zamišljaš?“, okrenuo se ka meni, nalaktivši se. Prebacila sam pokrivač preko nagog tela, dok sam se okretala ka njemu. Nalazili smo se na starom krevetu koji sam trebala da promenim, i bez jastuka. Srećom, imali smo pokrivač. Krevet je škripao i imao je udubljenje na sredini, kao posledica korišćenja, ali je koristio dok me je Lukas bacao preko ivice i uzeo ono što je obećao. Naslonila sam se na njegovu ruku, koja mi je poslužila kao oslonac, dok smo se gledali oči u oči.

Nije mu smetalo što smo se nalazili u starom stanu koji je bio građevine iz devedesetih godina, umesto u penthausu. Zapravo, izgledao je srećno, koliko je mogao izgledati uprkos umoru.

„Naslikala sam te u periodu kada sam bila najsrećnija sa tobom“, gutao me je pogledom dok sam govorila, „Ta ideja mi se neko vreme vrzmala po glavi... počela je u periodu kada si mi vratio volju za slikanjem pokazavši mi moju galeriju u tvom stanu. Želela sam to. Želela sam taj osećaj četkice u rukama.

Svet za mene staje kada isprskam platno bojom“, zastala sam, kada se osmehnuo, „Otprilike se tako osećam kada si pored mene. Šta si mi uradio?“
„To trebam ja tebe da pitam. Šta si mi uradila, mala? Ne mogu da prestanem da razmišljam o tebi“, nasmešila sam se, prislanjajući usne na njegov mišić. Gricnula sam ga, osećajući kako mu ruka klizi i zalazi ispod čaršava, milujući mi butinu. Otkrila sam nogu, omogućiviši mu bolji pristup.
Posmatrali smo se, upijajući jedno drugome zanesene poglede.

„Nisam te naslikala onako kako te zamišljam“, rekla sam najednom, uzbiljivši se. Ruka mu je zastala, dok je iščekivao moj odgovor. „Naslikala sam te onakvog kakav jesi. Kao stamenog, jakog, prelepog čoveka. I spolja i iznutra“, priznala sam, osećajući kako mi se poznati leptirići nakupljaju u stomaku, preteći da se razlete. Pitala sam se da li neko može svisnuti od velike količine ljubavi?

„Mala...“, grleno je progovorio, promuklim glasom, „Jebote... obožavam te. Niko me nikada nije gledao na način na koji me ti vidiš. Uprkos mojoj lošoj strani, ti si uhvatila moju ruku“, izgledao je kao da se zapravo divi mojim rečima, dok mi je prislanjao krupnu šaku na obraz, „Volim te. Imam osećaj da ne mogu prestati da govorim koliko te volim, sada kada sam to naglas rekao“, prasnula sam u melodičan smeh, okretajući se na leđa. Lukas je to iskoristio i nagnuo se preko mene, prodorno me posmatrajući. Izvila sam vrat, kada je prislonio je prislonio usne na kožu. Grickao me je, sisao, ljubio, lizao.

„Uvek bih uhvatila tvoju ruku“, moje reči naterale su me da na trenutak pogleda, „Da mi dođeš krvav i uplakan...“

„Znam. Upravo si to i uradila“, shvatila sam da zapravo jesam, kada je to izgovorio. Zatim je ponovo spustio svoj magični jezik na kožu. Osetila sam zube koji su mi se zarivali u meso ali nisam marila. Čak me je i bol palio na ovog čoveka.

„Ove oči...“, poljubio mi je jagodice, spuštajući kažiprst naniže, „...usne...“, prešao mi je lakim dodirom preko usana, povlačeći usnu na dole. Uzeo je momenat da je usiše, dok me je grizao, „...vrat. Jebote, ovaj vrat“, obuhvatio mi je vrat šakom, pritiskajući dno palcem. „Izluđuje me. Obožavam kada podigneš kosu i oslobodiš ga samo za mene, ali nema lepšeg osećaja kada ti se kosa raspe po meni“, zastao je, „U stvari, ima. Kada sam u tebi“, zacerekala sam se, šaljivo ga tresnuši po grudima.

„Sviđa mi se tvoje telo“, dodao je, spustvši glavu kako bi me odmerio ispod pokrivača. Osetila sam kako se zategao iznad mene, kada su mu oči preletele preko mog nagog tela.

„Mmmm, šta još?“, promrmljala sam napaljeno.

„Hoćeš da čuješ šta me pali?“, klimnula sam brzo, šireći radoznalo oči.
„Nevaljala devojka“, uštinuo mi je bradavicu, traljajući je između palca i kažiprsta. Zacvilela sam od uzbuđenja, obavijajući mu noge oko bedra, pribijajući ga sebi.