Zabranjeni raj

Osamnaesto poglavlje

Ujutru pored sebe nisam zatekla toplo telo.

Lukas je nestao pre osam ujutru, odnosno mog buđenja. Dogovorili smo se u Bostonu da sve ide spontanim tokom – onako kako nama odgovara. Ali zašto mi je onda zasmetalo kada ujutru nisam zatekla njega pored sebe? Da, to bi značilo da bi onda ostao na doručku ili bar na kafi, a to onda podrazumeva da se zabavljamo. Mi se ne zabavljamo, mi smo samo dvoje ljudi koje uživaju u trenutkom užitku.
Podsetila sam sebe na to i produžila ka kupatilu.

Nije mi ispričao ništa, a nisam ni očekivala zato što se ni ja njemu nisam poveravala. Čak i kada bih, Lukas Vulf nije osoba koja bi se otvorila. Znala sam njegovu prošlost i ono što mi je ispričala Grejs, ali nisam bila sigurna šta ga je navelo na onako očajničko ponašanje sinoć. Po grubom seksu shvatila sam da nešto tinja, i preti da izbije na površinu. Ništa nije pokazao, samo se sručio pored mene, zagrlio me oko struka i zaspao, a ja sam ga pre toga pustila da izbije iz sebe sve što ga muči. Mada sam znala da je seks samo trenutno opuštanje. Šta god da je bilo u pitanju, očigledno se nije rešavalo tek tako.

Nisam ga čula kada je otišao što je još jedan znak da se svojski potrudio da me ne probudi kako ga ne bih pitala suvišna pitanja. Pošto sam danas radila popodne, ostala sam duže u krevetu, bezuspešno pokušavajući da zaspim ali su mi se misli uporno vraćale ka njemu. Kao zaljubljena budala sam proverila telefon – nema poruke.

Prekini Tejt. Stvaraš nepotrebnu dramu.

Na poslu sam saznala da ima neke sastanke te ga nisam videla celog dana. Oko osam uveče, moj poslovni interfon je zapištao, iznenadivši me.

„Tejt, dođi u moju kancelariju“, podigla sam obrve zbog tona njegovog glasa. Opet smo izgleda na istom. Bio je hladan, udaljen i odsečen, nedopuštajući mi da mu priđem. Pokucala sam i ušla bez kucanja u njegovu kancelariju, gde sam ga zatekla za velikim stolom od mahagonija. Okružen je papirima, dok se na njegovo lice prigušeno ocrtavao odsjaj lap – topa. Sivi sako mu je bio neuredno bačen na kožnu garnituru u uglu. Bela košulja mu je bila neuredno raskopčana, otkrivajući početak izvajanih grudi, a rukavi su bili visoko zavrnuti, otkrivajući nabrekle vene. Nekoliko šoljica kafe su bile na staklenom stolu kod garniture kao i na kancelarijskom stolu, koji je takođe bio u haosu.

Pogledao me je preko lap topa, podigavši obrve.

„Zašto stojiš tamo? Dođi“, upitno me je pogledao, dok sam ja nastavila da stojim kraj vrata. Uzdržano sam se ponašala i prekorela sam sebe zbog toga. Ponašala sam se kao posesivna devojka a to mi se nije sviđalo. Nikada se nisam ponašala ovako i to me je još više nerviralo – što je Lukas izvlačio ono najgore iz mene.

„Je l trebam da obavim neki posao?“, upitala sam poslovno, kraičkom misli shvatajući da su mu prozori otkriveni i da može da da nas vidi svako u prolazu. Iako je bio skoro kraj radnog vremena, nisam želela da rizikujem. Namrštio se, skupivši usne u crtu.

„Da, na primer, da me poljubiš“, drsko je odvratio, gotovo kao da se ljuti što to već nisam uradila. Ko je sada posesivan? „Tejt, dolazi ovamo“, razgaljeno je naredio kada sam prišla stolu, pokazao je da dođem pored njega što sam i uradila. Ciknula sam kada me je povukao sebi na krilo, a ja sam se mahinalno osvrnula preko kako bih videla da li je neko u blizini. Kao da je znao, Lukas je dohvatio daljinski i pritisnuo dugme za spuštanje roletni.
Trenutak kasnije ostali smo u prigušenom mraku, čije je jedino svetlo dopiralo sa prozora koji bacaju pogled na Menhetn.

„Niko se ne bi usuđivao da uznemirava šefa pri kraju radnog vremena. Ne brini, neće nas niko videti“, gotovo zajedljivo je rekao. Ma šta je sa njim? Ruke su mu čvrsto obuhvatile moj struk, sprečavajući me da ustanem. Nije mi preostalo mnogo opcija osim da se opustim.