Zabranjeni raj

Dvadeset šesto poglavlje

Dve nedelje kasnije, Lukas me je ubedio da svedočim protiv Mejsona Volrika.

Dala sam izjavu, a kada sam spomenula devojku koju je Mejson silovao na jednoj žurci na kojoj se našao zbog mene pre sedam godina, policajci su se dali u njen pronalazak. Uz težinu na plećima, objasnila sam im sve od početka do kraja, a oni su zapisivali. Pri spominjanju otkazivanja kočnica, za koje sam znala da je Mejson kriv, zgledali su se. Dali su jedan drugome neke signale očima, a trenutak kasnije je jedan od njih izašao iz prostorije kako bi proverio informaciju iz servisa automobila. Kasnije su mi rekli da njegovo ime čak nije Mejson i da se dugo godina bavio lažnim imenima, te da ima podugačak dosije. Ništa više od toga mi nisu otkrili zbog poverljivosti podataka i istraživanja slučaja.

Sada je ostalo samo da čekamo.
To čekanje me je držalo na ivici jer sam znala da ukoliko potraga bude otišla u drugom pravcu, bez dokaza, Mejson ili kako se već zove, biće na slobodi. Gde će apsolutno moći da radi šta god poželi.

Kome god poželi.

Što mi je teralo jezu u kosti.

Lukas je bio pored mene. Pružao mi je podršku dok sam nekoliko puta nadopunjavala izjavu; jutro nakon napada, Mejsona su Lukasovi ljudi predali policiji i prijavili šta se dogodilo. Imajući u vidu da su kasnije videli o kome se radi, zadržali su ga u pritvoru, a ja sam odahnula, mada samo na kratko. Strepela sam da ukoliko ne bude bilo dovoljno dokaza koji bi sve potkrepili na sudu, neće imati osnova da ga zadrže.

U poslednje vreme, bilo je puno posla pa smo Lukas i ja provodili malo ređe vremena zajedno. Međutim, kada god bi me posetio kasno posle posla ili u toku radnog vremena, osećala sam prijatne leptiriće u stomaku koji se komešaju i pretvaraju u sreću, pomalo ličeći na ludilo. Primetila sam da je Lukas postao poslednjih dana malo odsutan, ali zbog količine posla i prepunog rasporeda nikako nismo uspevali da vodimo dublje razgovore. Uglavnom su to bile kasnonoćne posete, prepune ludog seksa. Ispravili smo one navike da se izvlačimo jedno drugome iz kreveta i sada smo doručkovali zajedno, kada god nam se pružala prilika za time.

Danas je bio peti dan od kako se nismo lepo videli. Sedela sam u svojoj kancelariji, razmišljajući da ga pitam da pomeri svoje obaveze kako bi izašli na večeru, u trenutku kada se vitka figura Ave Braun pojavila u hodniku. Koračala je kao da hoda po modnoj pisti, uvrtajući kukovima i izbacujući grudi, pokazujući svoje bujno poprsje. Sve na njoj bilo je firmirano; od crne haljine koja joj je stajala kao salivena, do Louboutin cipela koje su joj isticale vitke noge. Mahnula je isfeniranom tamnom kosom dok mi je prilazila, prekrštajući ruke ispod grudi.

Iskrena da budem, nisam očekivala da ću je više ikada videti. Ali onda sam se zamislila i setila da mi je Lukas rekao da će nastaviti saradnju sa njom.
„Možeš li da proveriš da li je Vulf trenutno slobodan? Ava Braun ga traži“, izvila je savršeno pune usne, uokvirene crvenim karminom, za koje sam sumnjala da su urađene.
Od kada ste prešli na „ti“?!

„Sekretarica gospodina Vulfa je u onom pravcu“, pokazala sam rukom ka Lilian koja nas je pomno posmatrala. Brineta se nije ni potrudila da pogleda mesto ka kojem pokazujem.

„Kako god. I ti si mu neka sekretarica. Samo proveri“, osmehnula se, pokazujući previše bele, ravne zube. Gornja vilica joj se gotovo nije videla od količine hijalurona koji je ubrizgala u usnu. Zanemarila sam njenu arogantnost, krotko odgovarajući.

„Bih, ali raspored mu je trenutno pun“, osmehnula sam se, jetko izvijajući usne. Ava je prislonila svoje savršeno izmanikirane nokte preko mog stola, pokazujući prste na kome se sijalo prstenje. Nisam sumnjala da su ono bili brilijanti.

„Čudno. Čuli smo se danas i rekao je da može da me ubaci u raspored. Zato sam sada ovde“, zaustila sam da kažem nešto na temu toga što su se čuli danas ali je Ava prepredeno nastavila. „Zar se mi nismo već upoznale?“, razložno je dodala, pogledom me prezajući poput mačke. Setila sam se da takav isti pogled ima moj mačor, kada je gladan. Možda bih mogla da ih uparim.
„Ne bih rekla“, retorički sam odgovorila, prkosno se osmehujući.
„Ali sećam te se. Ti si beše... Tina? Tea?“, nagađala je, mršteći se kao da pokušava da se seti imena.
„Tejt“, ispravila sam je, blago zaškiljivši ka njoj. Slegnula je ramenima, dokazujući da joj nije ni bitno kako se zovem.
„Tako je! Ti si bila sa nama, na večeri, u Bostonu“, blago je klimnula glavom, kuckajući noktima po stolu, „Lukas mi je svašta pričao o tebi“, zagonetno je dodala, a ja sam trepnula, ne dozvoljavajući mojoj zbunjenosti da dopre do nje.