Zabranjeni raj

Devetnaesto poglavlje

Lukas smo se često viđali u narednih mesec dana.

Dolazio je kod mene skoro svake večeri kad nije imao kasne poslovne večere, a ja sam kombinovala raspored sa njegovim. Delovao je dobro. Častili smo se dobrim seksom, vinom i večerom.

Čak je i nekada ostajao na doručku; probudio bi me dobrom rundom seksa nakon čega bih posmatrala kako seksi biznismen u mojoj kuhinji pravi doručak. Čak je znao i da kuva.

Saznali smo jedno drugom omiljene boje. Njegova je bila zelena, moja crvena. Pričali smo o filmovima, knjigama, a čak smo imali raspravu oko modela automobila. Činilo se da sve deluje spontano, normalno, postepeno. Nismo žurili ni pritiskali ali videla sam trunčicu odbojnosti Lukasa u jednom trenutku kada sam predložila da gledamo film. Znala sam da je to greška. Ovo je bila kombinacija. Pristao je ali svakako sam videla ograđenost u njegovom pogledu.

Kao i sve i to se završavalo seksom i nisam se bunila. Trebalo mi je nešto da me podseti na to da je ovo samo trenutna situacija u kojoj smo odlučili da uživamo. Bez mogućnosti posledica.

Kako bi mi se iskupio za cepanje mnogobrojnih gaćica, jednog jutra sam zatekla kurira na vratima. Lukas je poslao buket ruža posutim sjajem u korpi, a sa strane je stajala kartica upakovana u zlatnu kovertu. Sa njom je išla u paketu i teget poruka ispisana zlatnom tintom, Lukasovim jedinstvenim kosim rukopisom.

Kartica bez limita iz La Perle, za sve gaćice koje sam pocepao i koje ću tek pocepati. Cmok.

Vulf.

Zakikotala sam se, pokušavajući sa ogromnim buketom u rukama da zatvorim vrata ali mi je kurir rekao da sačekam i da ima još nešto za mene. Zbunjeno sam preuzela lepo upakovan paket. Zlatna boja sijala je na kutiji, umotanom crvenom mašnom. Nestrpljivo sam je raspakovala na krevetu, otkrivajući čipkaste crvene tange i brus. Oba su više otkrivala nego pokrivala, a sa strane je stajao mali dodatak sa halterima i podvezicama. Nevaljalo sam se osmehnula, čitajući drugu Lukasovu poruku iz kutije.
A ovo je za omiljeni komplet koji sam ti sinoć uništio.

Zamišljao sam kako bi izgledala u ovome ali mašta se nikako ne može porediti sa stvarnošću.

Milovala sam nežnu tkaninu veša dok sam nasmejano kuckala Lukasu poruku.

Možda večeras i proveriš kako mi stoji...

Nikada brže nije završio sastanak.
Mejson mi je padao na pamet u trenucima kada sam bila sama. Nije bilo ni traga od njega – što je značilo da se nešto sprema i to me je plašilo. Lukas i ja smo poslednjih nedelju dana bili razdvojeni – bio je preokupiran projektima i sastancima dok sam ja završavala projekat sa Rusom. Ostalo je još par bitnih prostorija i htela sam da ih uradim sa stilom i razlikom u odnosu na ostale pa nisam žurila. Ni jedno od nas nije pominjalo ono što nas muči, njega šta god da je tištilo u vezi privatnih problema, a mene u vezi Majsona. Taj problem sam odlučila da gurnem trenutno pod tepih iako sam znala da će mi se obiti o glavu.

Zato sam se zamislila nad sledećom porukom koju sam dobile ove večeri.

Društvo i ja večeras izlazimo. Želiš li sa nama?
-Hari.

Namrštila sam se, a onda sam se setila da sam Hariju obećala da ćemo zajedno izaći kada se budem vratila sa poslovnog puta. Od tada je prošlo više od mesec dana pa sam sa čašom vina u ruci zašmiljeno posmatrala telefon u ruci. Ukoliko izađem to bi značila neka vrsta sastanka, a trenutno sam se viđala sa Lukasom. Nisam želela da dajem nadu Hariju jer sam znala da očekuje nešto od mene. Međutim bila sam usamljena. Grejs je ove nedelje bila pretrpana obavezama i nismo stigle da se vidimo. Lukas takođe. Imala sam jedno slobodno veče i to je bilo ovo, a ja sam se dosađivala u kući. Zato sam iskucala poruku.