Zabranjeni raj

Epilog

Nakon godinu dana

Žene u prefinjenim koktel haljinama i muškarci u skupocenim smokinzima ispunjavali su galeriju.

Somelijei koje sam unajmila šetali su kroz prostoriju, služeći goste šampanjcem i hranom. Stajala sam sa strane u uskoj, beloj haljini koja mi je stajala kao salivena. Sa jednim rukavom, izražavala je moju vitku figuru, dok sam na nogama kao i uvek imala vrtoglave potpetice.

Konačno, imala sam ono o čemu sam sanjala od kako sam zatvorila prošlu galeriju u Bostonu. Moji radovi bili su izloženi, dostupni očima javnosti koja su polako razgledali i upijali slike. Počinjalo je od tamnijih boja, na kojima su se nalazile ravnice, poljane, urbani gradovi pa prelazio na nešto ubrzaniji život koji je prikazivao sve ono što sam proživela predhodnih godina... pijanstvo, omamljenost, ucene i depresija. Preovladavale su delimično krvave boje, prelivajući se ka sivim do umereno crnim tonovima. Na kraju, bio je prikazano drvo života, koje je nezaustavljivo širilo svoje grane. To drvo predstavljalo je moju borbu – neprekidno svetlo života koje je nastalo kada sam pronašla sebe.

Sve je teklo savršenim tokom. Lukas je razvijao novi posao van zemlje; postao u dobim odnosima sa Lorin, zbog čega smo se svake nedelje viđale. Čak smo Lukas, Lorin, njen muž Džoš i ja išli povremeno na večere. Bila je presrećna kada sam joj saopštila za otvaranje galerija i obećala je da mora doći. Grejs je bila tu, i u znak našeg prijateljstva pozitivnu energiju širila po ovoj prostoriji, pričajući sa ljudima i preterano me hvaleći.

Posmatrajući okolinu, bučne misli mi je prekinula moja asistentkinja Adriana, koja je suptilno dotrčala do mene. Crvena kosa vijorila se za njom, a na vratu su joj se pojavile crvene tačkice što je znak da je uzbuđena. Možda srećna.

„Jebote, Tejt, nećeš verovati šta se upravo dogodilo“, zacičala mi je na uvo, dok sam ja staloženo stajala, spokojno posmatrajući okolinu.

„Upravo sam naletela na jednog frajera, jebem ti život!“, mahnula je rukom, progutavši knedlu. Dohvatila je čašu šampanjca od somelijea u prolazu i otpila gutljaj, „Prezgodan je. Vidi se da je neki opasan lik. Basnoslovno je bogat“, zatim je izvadila neki papir, pokazujući mi ga. Bio je to ček.

„Želi da otkupi sve tvoje slike“, dah mi je zastao, dok sam grizla unutrašnjost usne.

„Ko?“, progovorila sam, osećajući kako mi najednom postaje mnogo toplije u prostoriji. Srce je počelo da mi tuče u grudima, neverovatno brzo.

„Nije se predstavio. Čekaj tek da vidiš koliko nula ima na čeku koji mi je dao za radove“, zgrabila me je uzbuđeno za ruku, probijajući mi kožu noktima.

„Ovo nam je prilika, lutko.“

„Nema potrebe, znam ko je“, mahnula sam rukom, „Gde je?“

„Gleda tvoj glavni rad“, klimnula sam glavom, sa željom da ispijem piće kako bih se opustila ali pošto sam već godinu dana bila na odvikavanju, to je otpalo. Gotovo drhtavo sam koraknula mermernim podom ka mestu na kome sam predstavila svoj glavni rad kao inspiraciju ovoj izložbi. Prolazeći kroz gužvu ugledne gospode, pokušavala sam da dođem do centralnog dela galerije. Osetila sam kako mi trnci prolaze preko kože, dok su mi ruke gotovo drhtale od uzbuđenja.

A onda sam ga ugledala i ceo svet je stao.

Lukas Vulf, stajao je leđima okrenut meni, posmatrajući glavnu sliku. Stajao je tamo, izgledajući baš kao što sam ga pamtila u našem prvom viđenju. Lep, opasan i zamišljen, gledajući ispred sebe. Obučen u sofisticirano odelo koje mu je stajalo kao saliveno, odavao je strogi utisak. Drhtavo sam zakoračila, prilazeći mu. Stojeći pored njega, osećala sam se sićušnom pored krupne, jake pojave. Nisam ni morala ništa da kažem, jer me je osetio. Osmehnula sam se, ali nisam ga pogledala.

Ruke su mu bile prekršene na leđima, a pogled snažno fokusiran na rad. Bio je to on. Naslikan u pozi u kojoj mi je pozirao mesecima; njegova pojava odavala je deo lica koji je bio na svetlu, dok je ostatak bio u tami. Predstavila sam ga baš onakvog kakav jeste; kao misterioznog, mračnog čoveka. Imao je ozbiljan izraz lica, stavom poručujući da on poseduje svet, a ne obrnuto. Go do pojasa, apstraktno sam prikazala njegovu sirovu snagu. Preovladavale su crno bele boje, označavajući ličnost.