Pala sam i, sjećam se kada si,
Kada si mi pružio ruku i pomogao mi da ustanem.
Ne znam gdje sada si,
Ali tjeraš me da odustanem.
U nosnice mi se uvukao smrad
Od propalih nadanja;
Ne mogu usporediti nekad i sad,
Danas malo više je stradanja.
Ovaj grad je toksičan,
Miriše na tvoju kolonjsku vodicu.
Pad je tako klasičan,
Za predstavu trebam stolicu.
Glupe reprize iznova i iznova
Al' ovo je drukčija bol;
Mome srcu prinova.
YOU ARE READING
Buđenje
Poetry#completed "Život je pun uspona i padova. Pitanje je samo koliko su padovi teški."
