Tvoje oči teške, gorljive sijaju
Dok se utapam s one strane mraka;
Zvijezde i mjesec, jedno drugo upijaju
Pučina, je modruljasta traka.
Te spretne balerine što klize mi po licu,
Te nestašne izdajice nevine.
Moje trepetavo srce oponaša pticu
Samo uplašenu zbog grmljavine.
Ako je ova noć propušteno zbogom,
Ako je ovo, još samo jedna bajka
Zašto i nebo plače za tobom,
Zašto za mnom plače moja jadna majka?
Tvoje oči teške, gorljive nestaju
U plamenu sramežljivog jutra.
Ožiljci od tebe nakratko mi prestaju;
Al ja znam, ja znam da vratit ćeš se sutra.
Noć. Ponizno, na koljenima kupim
Ostatke tebe.
Ti si moja urušena kula
A svaki komadić srce mi grebe.
YOU ARE READING
Buđenje
Poetry#completed "Život je pun uspona i padova. Pitanje je samo koliko su padovi teški."
