• D O L U D I L A • |l.hernandez|

•14•

"Šta radiš Alerie?", upita me potpuno izgubljen.

"Ništa što ti već nisi uradio!", kažem i krenem izaći, ali me uhvati za ruku.

"Rekao sam da idemo, znači idemo! To što si me poljubila ne mijenja situaciju!", kaže ozbiljno što me naljuti pa ga odgurnem.

"Idi i razvedi se ako možeš bez mene! Slobodno, ali ja neću pristati!", kažem glasnije.

"Alerie nemoj da radiš gluposti, imaš priliku da ideš! Hajde da ovo završimo!"

"A šta je s tobom? Misliš da ja mogu živjeti normalno, kad znam da se zbog moje slobode tvoji snovi ruše?", upitam glasnije.

"Nisam sad ja bitan, nego ti! Razumiješ? Ovo je tvoje vrijeme...!", prekinem ga prije nego li me naljuti još više.

"Je li tebi nije stalo do karijere i fudbala?", upitam ga.

"Naravno da jeste, ali...!"

"Nema ali, razumiješ? Znači nema ali, neću da se razvedem!", kažem i krenem izaći, ali mi nešto sine kroz glavu pa se vratim.

"Ti se želiš razvesti zbog mene ili možda što sam ja prepreka da svake noći možeš mirno da odlaziš kod drugih djevojaka?", upitam ga dok stoji nepomično.

"Ne pričaj gluposti!", kratko kaže pa se od muke osmjehnem.

"Ne brini se, ne moramo se razvoditi kako bi ti mogao biti kod druge. Slobodno možeš da ideš kad god poželiš...ali se neću razvesti na ovako način!", krenem prema sobi, ali i on za mnom.

"Zašto svaki put se naša svađa na kraju završi sa pominjanjem djevojaka?", krenem zatvoriti vrata, ali ispriječi nogu.

"Lucas, makni se!", kažem smireno.

"Pitao sam te nešto!", kaže i otvori vrata a zatim i uđe

"Izađi mi iz sobe!", okrenem se prema krevetu i sjednem na njega.

"Želim da se razvedem zbog tebe, ne treba ti ovakav život! Nije upitanju neka djevojka ili nešto slično, ti si razlog!", kaže i stane ispred mene.

"Onda me slušaj kad ti kažem! Ne želim razvod!", glasnije kažem, a on zatim sjedne do mene.

"Mlada si, trebaš da imaš nekog ko će da te pazi i voli, ali i ti njega! Ne moraš da ovo proživljavaš, vrati se starom životu i počni ponovo, kao da se nikad nismo desili!", tiho i polahko priča, dok gledam u pod.

"Ne želim da te slušam! Izađi!"

"Alerie, molim te poslušaj me! Ja ću se već snaći, otići ću u Aziju...!", kaže a ja ga pogledam iznenađeno.

"Zašto me toliko ubjeđuješ?"

"Jer treba tako! Ti želiš to!"

"Šta ti želiš?", upitam ga, a on obori glavu.

"Vidiš, ne znaš šta ti želiš, a da znaš šta ja želim....", ustanem i krenem izaći.

"Pa želiš li ovo? Želiš li ovakav život?", upita me dok stojim pored vrata.

"Ovako mora biti! Sad nazovi oca i reci mu da se nećemo razvesti!", kažem i spustim se do prizemlja kako bih vratila kofere nazad u sobu.

(....)

14. februar

"Sretan rođendan Luki...!", vrisnu taman kad uđem u svlačionicu.
Nasmijem se kad ih ugledam budalaste i sa tortom u rukama.

"Hvala ljudi...!", nasmijem se od srca i zagrlim ih redom.

"Sve najbolje brate!", kaže Florian i zagrli me, iako sam bio ljut na njega kad sam saznao da je on rekao Alerie u vezi razvoda.