Vortex [ UREĐUJE SE ]

《2》

Ovqj deo je proveren i ispravljen! Ako naiđete na neke greške slobodno prijavtite!

💋

[○○○○○○○○○○○○○○○○○]

Glatko klizim kroz vodu osećajući se slobodnije nego ikada pre. Voda me u potpunosti primila k sebi i imam osećaj da bih mogla zaspati bez imalo problema. Nežno me ljuljuška, smirujući me i opuštajući. Polako zatvorim oči, plutajući na leđima u mom bazenu dok me sunce lagano miluje svojim zracima. Opušten uzdah napusti moje usne kako ja pomerim svoju desnu ruku kroz vodu.

Kao da sam došla u raj...

,,SIJERA!"

Ali i tome dođe kraj. Mrzovoljno otvorim svoje oči i pogledam u svog brata nezadovoljno. Podignem svoje obrve u znak pitanja i on preokrene svojim očima.

,,Mama te zove na večeru. Ako nisi shvatila, šest popodne je." Sad je moj red da prevrnem očima ali polako otplivam do ivice bazena. Pomoću metalnih stepenica izađem i obmotam se peškirom. Bacajući jedan poslednji tužni pogled na sad malko uzburkanu vodu bazena, uđem u kuću i brzo odem u svoju sobu. Prvo što uradim je istuširam se kako bih se rešila hlora a zatim se obučem. Prvo obučem donji veš a zatim beli poderani šorc i običnu tamnoplavu majicu. Brzo zavežem svoju i dalje mokru kosu u labavu pletenicu i odem u trpezariju.

Kako uđem unutra, primetim Matijasa i mamu kako ozbiljno razgovaraju ali čim ja uđem oni prekinu i osmehnu mi se. Moje se obrve skupe ali ne razmišljam previše o tome i sednem na svoje mesto. Mama nam se široko ponovo nasmeši davajući nam njene poznate lazanje i ja osećam moje usne kako se široko razvlače. Prvih par minuta jedemo u tišini kad mama pročisti svoje grlo. Moja viljuška se zaustavi u mojim ustima dok ja gledam u mamu zbunjeno. Ona me pogleda onim 'mama pogledom' i ja brzo izvadim viljušku i stavim je na tanjir. Ona ponovo pročisti svoje grlo i ustane.

,,Razlog za ovu porodičnu večeru je poseban. U toku današnjeg dana sam primila pismo, veoma važno pismo. Ono je bilo upućeno tebi Sijera." Moje obrve se skupe dok ju ja pažljivo posmatram. ,,Kao što znaš, pre godinu dana Matijas je pozvan u Akademiju Talentovanih direktora Karla. Pošto si ove godine ti napunila 19 godina, pismo je stiglo i za tebe." Moje oči se rašire poput košarkaške lopte dok ja buljim u mamu. Ona izvadi pismo iz svog zadnjeg džepa i preda mi ga u ruke. Par momenata samo buljim u njega. Predivno je. Belo sa zlatnim ivicama i crnim pečatom u sredini. Nakratko pogledah majku pre otvaranja koverte. Pažljivo odlepim pečat i izvadim papir zlatne boje napolje. Matijas uzme kovertu iz moje ruke dok ja polako pročitam sadržaj pisma.

,,Gospođice Sijera Melody Everett,
Ovim pismom Vas zvanično pozivamo da nam se pridružite u studiranju na našoj voljenoj akademiji. Pošto školska godina počinje za nedelju dana, zajedno sa Vašim bratom očekujem da se pojavite. Veoma smo uzbuđeni da vas upoznamo i nadamo se da ste vi podjednako uzbuđeni. Želim sve pozdrave i sreću,

                                Direktor Karl."

Zbunjeno gledam u tekst pre podizanja glave i gladanja u mamu i Matijasa.

,,Zašto bi oni izabrali mene? Matijas je bio odlikaš i u osnovnoj i srednjoj. Ja oduvek držim četvorku." Promumljam zbunjeno, stavljajući pismo na sto.

,,Iskreno, ne znam ni ja..." Matijas promumlja terajući mamu da ga ćušne. On jaukne tiho a mama pogleda u mene.

,,To nema veze sa školom draga."

Wow. Hvala za samopouzdanje mama...

,,Radi se o nečemu potpuno drugačijem. Iskreno , ne znam kako bih ti objasnila." Ona uzdahne sedajući pored mene i uzimajući moju ruku. ,,Draga... kratko rečeno... sve legende su istinite." Ona kaže gledajući me smrtno ozbiljna. Zbunjeno je pogledam i trepnem na šta ona uzdahne zatvarajući svoje oči. Kad ih ponovo otvori one zasijaju a moje se rašire potpuno. Ja praktično iskočim iz stolice i pomerim se nazad, dalje od rođene majke.

,,Sijera..." ona kaže polako dok ja buljim u nju. ,,Skoro sve one priče i legende su istinite. Vukodlaci postoje, kao i vampiri, veštice i vešci, sirene, vile i vilenjaci, patuljci, anđeli i pali anđeli. Oni postoje i zajedno žive skriveni od ljudi. Akademija je mesto gde se natprirodna bića edukuju i zatim dobijaju određene mesto u zajednici-"

,,Mama!" Viknem i ona prestane pričati automatski. Moje disanje je postalo brže, dok bleda gledam u nju u potpunom šoku. ,,Da li si ti u redu? Shvataš li o čemu pričaš? Ako misliš da je ovo smešno, za tvoju informaciju uopšte nije. A ti Matijas, znam da želiš da mi vratiš ali ne moraš uvlačiti mamu u ovavkve besmislice-"

,,Ovo nije jedna od podvala. Mama je potpuno ozbiljna. Ja sam anđeo, Si." Kaže ustajući i ja gledam u šoku kako se veličanstvena bela krila probiju i rašire u trpezariji. Potpuno se skamenim gledajući u njega a zatim u mamu.

,,O-ovo nije..." mucam odmahujući svojom glavom ali mama me zaustavi stavljajući svoju ruku na moje rame.

,,Žao mi je što sam sve ovo krila od tebe Sijera. Kad si se rodila, vaš otac i ja smo doveli vešticu da vidi da li se nasledila naše moći. Međutim ona je rekla da nisi i tako smo odlučili da sakrijemo ovaj svet od tebe i da te ne uvlačimo u ovaj haos. Ali, kad je vest da je vaš otac poginuo na ratištu stigla, tvoje moći su došle. Ispod naše stare kuće, okean  je plakao sa tobom. Tad sam prvi put videla toliko morskih stvorenja blizu obale. Ni meni se nisu tako pozvale." Ona tiho kaže dok ja gledam u njene zelene oči, ništa poput mojih okean plavih. Teško progutam pljuvačku kako me mama vrati nazad na svoje mesto i pogledam u nju.

,,Šta sam ja onda? Sirena?" Prošaptam i ona kimne glavom. ,,Šta je tata bio?"

,,Anđeo. Jedan on najboljih." Nežno se osmehnem i pogledam u Matijasa koji se tužno osmehuje.

,,To znači da si ti sirena?" Ona kimne i ja uzdahnem naslanjajući se nazad na stolicu. ,,Pa biti sirena... šta to znači?" Ona se osmehne i uhvati me za ruku. Brzo me povuče iz kuće sa Matijasom koji nas polako prati. Otvarajući staklena vrata, izvuče me napolje i natera da sednemo na ivici bazena.

,,Kad se prvi put preobraziš u sirenu, neću te lagati, biće veoma bolno. Kao da ti neko otkida kožu a zatim postavlja ponovo. Nakon prve preobrazbe ćeš se narednih dve sedmice u svakom kontaktu sa vodom preobraziti. Ali kad naučiš kontrolisati se biće ti lakše." Wow... super... nema šta... ,,A sad zabavni deo. Moći. Imaćeš priliku da pričaš sa morskim životinjama, kontrola vode a s tim i okeana, mora, reka, jezera i tako dalje. Što budeš snažnija, tvoj glas će biti melodičniji i magičniji. Niko neće moći oteti se kontroli. Tvoj rep će biti dovoljno snažan da se krećeš poput torpeda, i da podigneš odraslog slona. Tvoja kosa će dobiti tamno plave pramenove poput tvojih očiju. Ali kad prvi pit zaplivaš, biće... neopisivo. Osećaćeš se slobodno kao da si tamo gde trebaš biti zauvek." Mama završi tiho i ja tek sad osetim veliki osmeh na mom licu. Mama me pogleda i odjednom voda nas polije potpuno.

,,MATIJAS!" Mama i ja viknemo u isto vreme mokre do kože a on se nasmeje glasno. Prostrelim ga pogledom dok se mama tiho nasmeje.

,,Anđeo malo sutra."